Neki naši klinci

Pročitao sam pre nekoliko dana jedan zanimljiv članak u novinama. Piše, da je neki dečak u Belgiji uspeo sa osam godina da završi i osnovnu i srednju školu, pa ga sad upisuju na fakultet. Kažu da je za gradivo, koje prosečna deca savladavaju desetak godina, njemu trebalo samo godinu i po. Interesantno i zadivljujuće. Roditelji kažu da je oduvek voleo da uči, da ga posebno zanima matematika, ali i da se slabo druži sa ostalom decom. Asocijalnost… Наставите са читањем

0

Где смо у борби за своја људска права?

Početkom XIX veka vlast u Srbiji uzurpiraše četiri dahije. Počeše samovoljno vladati i namete uvećavati i izmišljati. Sloboda govora, izražavanja, javna okupljanja bila su strogo zabranjena. U slučaju neposlušnosti i glava je letela s ramena. No odabrana grupa odlučila je da svoja prava i prava budućih pokolenja životom odbrane. Naši preci su odlučili da ne robuju bahatom, korumpiranom, neprosvećenom sistemu i odlučno stali u zaštitu demohrišćanskih vrednosti i osnovnih ljudskih prava.

Borba za punu slobodu i uživanje osnovnih prava čoveka trajala je gotovo čitav vek, svojim čojstvom i junaštvom naši preci su nam omogućili pravo na život. Danas smo zaboravili borbu i zasluge naših predaka, jer da nismo ne bi 25% Наставите са читањем

0

I matori petlovi vole mlade koke

Tako vam je to u životu. Sve što je lepo, brzo prođe.

U početku ste mladi i jaki, čini vam se da možete zemlju da okrenete naopačke. I, dok dlanom o dlan, eto je starost. Tada kreću ona pitanja: „Zašto nisam ovo…?“, „Zašto nisam ono…?“, „Zašto nisam ovu…?“, „Zašto nisam onu…?“

Tako je i kod naših petlova.

Matori petlovi kod nas kao prevozno sredstvo uglavnom koriste bicikle. Bicikli su korisni po više osnova. Jeftini su, lako se održavaju, ne troše gorivo, a i održavaju telo u kondiciji, poboljšavaju cirkulaciju i blagotvorno utiču na ceo organizam. To su, ukratko, najčešći motivi da matori petao počne da koristi bicikl.

Ovih dana je našu zemlju potresla priča o sukobu jednog matorog petla, sa jednim mladim petlom šiljokuranom. Наставите са читањем

0

О вечитим студентима

Можда због синтагме из наслова помислите да ћу да исмевам „вечите студенте“, којима ових дана двојац без кормилара Шарчевић – Зукорлић кроји судбину.

Не. Баш, напротив.

Студирао сам и дипломирао у неко друго време. За „болоњу“ смо тада знали само из прича страних студената који су долазили на размену. Код нас је систем био такав, да си морао добро да загреваш столицу једно три месеца, па онда изађеш на испит – извлачиш чувена три питања. Ако не знаш једно, зна се шта следи. Индекс назад уз познату опаску „…колега, видимо се у следећем испитном року.“ Наставите са читањем

0

Ја, ваздуплоховац, финансиста аеродрума!

У новијој историји наше државе, нисмо имали на власти људе који су више реформисали српски језик. Лапсуси се шире попут епидемије од локалних до републичких нивоа власти.

Све је почело пре пар година када је у Народној скупштини посланик Српске напредне странке Зоран Бабић изговорио ваздуплохов. Тако је Србија по први пут добила ваздуплоховца. Како би Бабић имао где да слети, побринуо се градоначелник Краљева, Предраг Терзић који од државе тражи план и новац да сагради аеродрум који би потом он лично поклонио председнику Републике. Наставите са читањем

0

Хртковачки орангутан

Мештани мирног сремског села, Хртковаца, ових дана су активнији него иначе. Разговоре о предстојећој жетви, роду лубеница, диња и паприка, замениле су приче о гласинама да ће се на Ђурђевдан поново појавити „хртковачки орангутан“. Наставите са читањем

0

Супер Фарма

Да ли сте чули причу о Супер Фарми? Супер Фарма је најмодернија фарма свиња у окружењу. Опремљена је најсавременијим справама и помагалима каква нема ниједна фарма на свету. Постоји, већ, тридесетак година. Кажу да је та Фарма прави рај за свиње. Свиње тамо не живе у класичним оборима који заударају на свињски измет, већ су распоређене по климатизованим салама и канцеларијама. О њима се брине кудикамо више него о обичном свету. Штавише, обичан човек може да се сруши на сред улице и питање да ли ће неко притрчати да помогне. У најбољем случају, стићиће хитна помоћ после 45 минута, да констатује смрт, а после тога случај преузима неко погребно предузеће. Наставите са читањем

0

Životarimo

Živimo u zemlji polupismenih funkcionera, koji od širine svojih pogleda i horizonata, ne uspevaju ni usko da sagledaju problem i lokalno deluju. Tu su uvek i neizbežni skorojevići – kapitalisti, uvek pohlepni da svoj monopol prošire, ne pitajući za cenu. U prvi plan iskaču ljudi sumnjivog morala i iskrivljenih društvenih vrednosti.

U ovoj zemlji na brdovitom nam Balkanu  poštenom čoveku pripada margina. I niko ga ne uzima za ozbiljno… Onaj koji svoje poslove radi savesno, obaveze prema državi ispunjava redovno, služi društvu za podsmeh. Bolje prolaze ljudi koji pokušaju da iskiviraju svoje obaveze, jer njima država oprašta dug za struju, oprašta im Наставите са читањем

0

Ко је наш представник?!

Изборни систем је скуп правила, којим бирачи бирају представнике извршне и законодавне власти. Постоји већински изборни систем у коме је победник онај кандидат који је освојио највише гласова. По овом систему он има релативну или апсолутну већину. Овај систем уништава партијски плурализам по мишљењу критичара. Постоји и пропорционални изборни систем који је осмислио математичар белгијске националности Донт, који по њему и носи назив. Овај систем се примењује и у Србији. Да бисте ушли у парламент ваша листа мора имати 5% од укупног броја гласова на територији целе Србије. Потом се подела посланичких места врши применом Донтовог количника. Наставите са читањем

0

Профил просечног грађанина Србендијe

Да бисмо направили одређење, било које особе и разумели сва њена (не)сналажења, морамо да је сместимо у одређено време и контекст. Ту збрка и настаје. Чини ми се да се прошлост, садашњост и будућност у Србендији свађају као комшије – или ми се не чини? Ако све потребе, разматрања, паметовања и тежње једног Србендијанца осмотрим онако – добрано, чини ми се да ћу завршити у прошлости, без икаквог изгледа, да очекујем развој лика и дела неког Србендијанца, осим дела у камену са ликом на њему; за годину, две, десет или седамдесет – кад коме дође време. Не, немам никакав времеплов да бих знала како нас уствари чека прошлост, већ интернет и гомилу људи около-наоколо, које сусрећем свакодневно… Наставите са читањем

0