Србијице у ропству

Везана, уплетена, замишљена,
нејака, а храбра,
скромна, а попустљива.

К’о свака мати,
чекаш “блудне синове“,
да се дозову памети,
а оне успаване не будиш…

Час је дошао,
мораш строжија мајко бити.
Крик испусти!
Кажи шта је на души,
пробуди синове што трпе,
иако знаш да им хлеба,
од јутрос немаш дати.

Буди их мајко,
да са ово још мало снаге,
скину ти ланце
и ослободе те,
од стварних крадљиваца,
кад баш морам вриснути
ту опасну реч!

А онда, онда…
онда мати Србијице
са својима, са узорнима
окуј она тела,
што носе срца већ окована,
што од сиротог и болесног
и последњу мрву узеше!

Зароби ћутање, пусти глас…
Окуј крадљивце, па макар,
па макар то био и неко,
од твоје рођене деце.

Биљана М