У новијој историји наше државе, нисмо имали на власти људе који су више реформисали српски језик. Лапсуси се шире попут епидемије од локалних до републичких нивоа власти.
Све је почело пре пар година када је у Народној скупштини посланик Српске напредне странке Зоран Бабић изговорио ваздуплохов. Тако је Србија по први пут добила ваздуплоховца. Како би Бабић имао где да слети, побринуо се градоначелник Краљева, Предраг Терзић који од државе тражи план и новац да сагради аеродрум који би потом он лично поклонио председнику Републике.
Вероватно први ваздуплоховац Србије, сада на положају директора коридора, има проблем са турбуленцијама по друмовима Србије, па у складу с тим Терзић жели да сагради аеродрум. Међутим млади Терзић суочио се са проблемом финансирања изградње аеродрома. Да такав мегаломански план који треба да привуче бројне туристе попут београдске расвете и фонтане која прелива не пропадне потрудио се министар за социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић.
За министра Ђорђеића не постоји податак који је факултет завршио, не зна се ни коју је средњу школу завршио, такође не зна се ни коју је основну школу похађао, али министар Ђорђевић зна да је по професији финансиста. Док смо сви ми у вртићу маштали да постанемо астронаути, играли се каубоја и Индијанаца, вредно учили и похађали школе, дипломирали, мастерирали, докторирали на крају смо пропали у јавним предузећима Србије или нас приватници израбљују, у случају да нисмо километрима удаљени од родне груде али зато је мали Ђорђевић преко партијске књижице и Б категорије постао први српски финансиста, још догурао до министра. Зли језици би осудили овакав развој каријере Ђорђевића, али он је још у вртићу био напредно дете које је прескочило све школе и село у фотељу и сад се игра министра, синдиката, права радника, непотизма, страначког запошљавања.
И тако имамо ваздуплоховца, а аеродром дадосмо Французима по још увек незнаним условима, јер информација о овом уговору још није видела светлост дана. Држава је београдски аеродром дала у концесију, јер очигледно сама свој посао није знала да обавља, а и како би знали, они то у својим напредним школама нису изучавали. Али иста та држава би узела аеродром граду Нишу који ради профитабилно, како би га додатно побољшала. Долазимо у сукоб са логиком, пошто држава која није знала да води највећи аеродром даје исти тај некоме странцу који уме да ради у свом интересу, да би потом желела да узме други по величини, јер наводно знају брже јаче боље да управљају од Нишлија. Спор око аеродрома Константин Велики се завршио тако што је председник Републике, Александар Вучић назвао све који не размишљају напредно, већ логично, тупавим и глупавим. Биће да је до нас што смо учени да мислимо, расуђујемо, што нисмо прескочили образовне институције, што нисмо плагијали код чика Миће Мегатренда, што нисмо са улице сели у министарску фотељу. Зато смо ми грађани Србије тупави, глупави, јер желимо да локална, републичка власт раде у интересу грађана ове земље.
У име свих нас питам председника и премијерку у чијем интересу раде мудри и виспрени ваздуплоховци, финансисти, аеродруми и остали напредни школарци?