О prase dragisa

prase kao pase niko na njega ne obraca paznju ali...

О малом

Чуо сам ових дана занимљиву теорију: Мушкарци којима је пенис мали или просечан, имају односе чешће од оних, који се могу похвалити величином. Знимљиво! Има ту неке истине. Ако ову теорију поткрепимо предрасудама, да Кинези и Индијци спадају у групу оних са малим и чињеницом да имају невероватан природни прираштај, доћићемо до закључка да је теорија тачна. Да ли сви Кинези и Индијци имају мали – не знам. Никада нисам уживо видео голог Кинеза, ни Индијца, а и немам жељу.

Нажалост, када размислим више сам уживо видео голих мушкараца него жена. У ствари, видео сам више голих мушкараца уживо, него што ће и једна просечна жена видети у свом животу. Само да напоменем да нисам уролог, нити било какав лекар. Хетеросексуално сам оријентисан. Па одакле ми такво искуство?! Одговор је врло прост: Наставите са читањем

0

О балету у Србији

 

Када се појавило чудо технике, звано телевизија, западни део света је то препознао као фино сретсво за забаву. Од посла, уморном човеку -пуштана је путем телевизијских таласа, лака забава. Мора човек да се мало опусти после рада.

У социјалистичком делу света, телевизија је препозната као сретство, које ће послужити образовању. Маркс је предвидео 8 сати рада, 8 сати образовања и 8 сати спавања. И зато су, на пример,  у СССР-у, по завршеном послу, пролетери гледали оперу или балет. Балет је иначе популаран у Русији. Руси имају и чувени Баљшој театар (Большой театр), који је изнедрио многе чувене балерине и балетане. И тако…ТВ програм им и није био лош. Можда досадан, али лош не. На крају крајева, култура се, изгледа, мери количином досаде коју донесе. Што је досадније, то је културније. Будите искрени, када сте Наставите са читањем

0

Рођен у СФРЈ

Рођен сам у СФРЈ (то је она држава, о којој су отпеване бројне „оде“). Деда ми је, свом малом унуку, приповедао, да је као младић отишао у партизане, како би дао свој допринос за слободу. Показивао ми је ордење, које је заслузио у рату. Очаран целом причом, у обданишту сам често причао о деди. Био сам поносан на њега…

 

Постах тинејџер. Држава је претрпела промене, те и партизани постадоше лоши момци. Четници тада беху популарни. Стидео сам се деде – бившег партизана.
Одрастао сам, а деда је уживао у пензији, која не беше мала. Ако се неко не сећа, да подсетим – учесници у НОБ-у су имали Наставите са читањем

0

Baš kako treba!

Imali smo državu, ni malu ni veliku, nego taman kolika nam treba. Živeli smo u njoj, ni lepo ni ružno, nego baš kako treba. Imala je ta država praznike i neradne dane, taman koliko treba. Imala je i cenjen pasoš, pa kome se u njoj nije sviđalo, otišao bi daleko – koliko treba.

 

Beše malo i  podjebavanja na nacionalnoj osnovi u toj državi, taman koliko treba, da nastanu vicevi. Bilo je i policije u takvoj državi, koja je hvatala lopove – baš kako treba! A, svi su pomalo krali (pardon kraduckali) – koliko kome treba. Činovnika je bilo taman koliko Наставите са читањем

0

Дани Шкотске у Србији

Не знам да ли је то случајност или је нешто друго у питању, али ових дана очекујем да се Шон Конери појави у Другом дневнику РТС-а. Кад год укључим тв из њега изрони сер Шон. На програмима наших телевизија ових дана су поприлично заступљени филмови о Шкотској или филмови у којима је славни Шкот главни лик који се бори за мир у свету и тако то. Да ли је то баш случајно? За неки дан ће се одржати референдум о независности Шкотске. Телевизија нас подсећа кроз филм Храбро срце како су се борили за суверенитет и тероторијални инетегритет и поштовање људских права и права мањина. Сада после неколико векова од догађаја у поменутом филму они се поново боре за независност. Наставите са читањем

0

Заступници

Доктор Војислав Шешељ је злоневољно отишао у Хаг да би пред људима доказао своју невиност или кривицу, свеједно. Врло убеђен у своје ставове о својој невиности одлучио је да се брани сам. На крају крајева, ко може боље да брани моје интересе од мене самог!?

Хоћеш нећеш, суд ти наметне браниоце тј. заступнике. Додуше, Шешељ се брани сам. Није тако само у Хагу, пред свим судовима је тако. Немаш пара за заступника кога ти желиш, нема проблема – добићеш га.

Шта ти имаш сам да браниш своја права?! Има ко ће то боље од тебе да уради и то за скромну надокнаду. Заступнику је свеједно ко га плаћа ти или народ а суди се увек У ИМЕ НАРОДА. Битно је да пара капље, а да ли капље крв са руку заступаног то није битно јер адвокат (заступник окривљеног) и судија (заступник народа) и сами делови тог народа раде у интересу народа, а и правде понекад. Наставите са читањем

0

Боже мили, чуда никаквога!

Боже мили, чуда никаквога!

Боже мили чуда никаквога!
Не деси се крај свету овоме.
Не падоше ни са неба звезде.
Силан пророк истину нам каза.
Неће бити крај овоме свету,
Ако оде Газда Бора с трона.

Биће свима нама много чудно
Да гледамо лице новог вође.
Без осмеха и без седе косе
Тај се смеје само када мора.
Али, за смех нема ни разлога
Кад победа њему слатка није.
Мало људи њега подржало.
Није њега заволела раја.
Већ је Бора раји досадио. Наставите са читањем

0

Пролећно чишћење

У нашој задрузи је дошло време да мало поспремимо. Дошло је пролеће и време је за чишћење. Накупило се свакојаког ђубрета у нашој задрузи али нема ко да га однесе. Највеће ђубре је у Управној згради. А она се ретко када чисти. Неки причају да се чисти на сваке четири године. Ја им не верујем. Једно те исто ђубре је унутра. И тако, ђубре се гомила и гоји. Од смрада ђубрета се тешко дише. Мени као прасету и није нешто тешко али шта ће остале животињке?

Ови што раде у Управној згради уместо да почисте и даље гомилају ђубре а и рачуне за комуналије. Кажу нам да ђубре остаје и да само ми можемо да га почистимо. Тежак је то посао, ђубре се чврсто залепило за зидове. Пре неких десет и кусур година у управној згради је било неко црвено ђубре. Наставите са читањем

0

Јутро после!

Баба Симана је устала рано као и свакога јутра да нахрани краве. Живела је од продаје млека и вештичарења. Понекад залута у њено село понеки невољник коме треба помоћ, па уз минималну накнаду од 100 еура може да поразговара са својим почившим прецима или да сазна будућност. Јуче је имала неке чудне госте који су хтели да разговарају са покојним Марковића зетом. Мука и немаштина натера бабу да мало лаже и попуни празнину у џепу. Није она могла да призове Марковића зета. Није могла да призове његову душу јер је он за живота своју душу изгубио, а можда му је и жена узела. Да не дужим више, уђе баба у шталу и тамо је сачека грозан призор. Њене краве су тужно мукале, а вимена су им била готово празна.

Куку мени, шта је ово? Ал’ је ђаво, ал’ су мађије, ал’ нешто теже од обоје? Кажи, Белка, шта је то са тобом? Баба Симана је говорила немуштим језиком. Наставите са читањем

0

Код врачаре

Дођосмо овај мој мали Буцко и ја на Хомоље. Тражимо врачару која призива мртве. Само она може да ми помогне. Није било лако. Онај Мрка навалио на онај коридор 10 к’о мутав на телефон, а ове рупе по путевима ја ли ћу да поправљам? Село Брзоходе -јесте мало сутра, једва да 40 можемо да постигнемо. А овај мој возач се прави фин. Вози полако службени ауто као да не знам да је ономад прегазио покојника на путу. Прођосмо и још неколико села. И још један лепи град и дођосмо до баба Симане. Паркирасмо кола.

-Ајде, Буцко, излази и пази да нешто не забрљаш!

-Нећу, газда, пендрека ми.

-Помаже Бог, баба!- рече буцко.

Баба га само погледа: -Ви ми називате Бога што у њега не верујете!? Шта вам треба? Нисте сигурно дошли по сир и кајмак. А, ако и јесте да знате да за џабе нема! Наставите са читањем

0