Neki naši klinci

Pročitao sam pre nekoliko dana jedan zanimljiv članak u novinama. Piše, da je neki dečak u Belgiji uspeo sa osam godina da završi i osnovnu i srednju školu, pa ga sad upisuju na fakultet. Kažu da je za gradivo, koje prosečna deca savladavaju desetak godina, njemu trebalo samo godinu i po. Interesantno i zadivljujuće. Roditelji kažu da je oduvek voleo da uči, da ga posebno zanima matematika, ali i da se slabo druži sa ostalom decom. Asocijalnost… Sve u svemu, mali deluje zadovoljno i kaže da bi voleo da se bavi kompjuterima, da bude lekar ili astronaut.

Piše u članku da je detetov IQ 145. Ma, ima sve uslove da bude veoma uspešan.
A, roditelji, civilizovani ljudi, kažu da će.podržati dete i ako reši da bude stolar, samo da je srećan. Veoma dirljivo…

Međutim, imamo i mi pametnu decu i genijalne uspešne ljude, pa ih mediji ne pominju. Želeo bih da skrenem pažnju i na naše pojedince, o kojima novine ne pišu na ovakav način, a oni to i te kako zaslužuju.

Idemo redom:

1. Bata Gaśić (IQ 153)

Kao dete voleo da pravi figure od glinamola i pokazivao upadljivu naklonost ka ženskom polu. Kad je odrastao, postao keramičar – roditelji ga podržali.
U starijem dobu završio fakultet.
Ostala upadljiva naklonost prema mladim ženama i keramici.

2. Nebojša Stefanović (IQ 159)

Kao dete bio tih, povučen, umiljat i slinav. Od malena uvažavao i poštovao autoritete.
Kad je odrastao, otišao u politiku- roditelji ga podržali. U javnosti ga predstavili kao veoma uspešnog mladog doktoranta. Kasnije se ispostavilo da je u pitanju privatni fakultet…

3. Tomislav Nikolić (IQ 168)

Kao dete pokazivao izuzetnu veštinu u kopanju rovova i pečenju rakije.
Kad se naljuti, u znak protesta odbijao hranu i sedeo na stiroporu ispred kuće. U školi bio jedan od najboljih.
Nije hteo da studira, zaposlio.se na groblju, roditelji ga podržali.
U poznom dobu završio fakultet, ali za razliku od malog Belgijanca koji je za godinu i po savladao osnovnu i srednju školu, Toma je zbrisao faks, a da se tamo nikad nije ni pojavio. Diplomirao je pre nego što je saznao na kom je uopšte smeru studirao. E, to je brzina i nadarenost. A, ne k’o ovaj mali, godinu i po učio.

Eto, kao što rekoh, naveo sam samo neke pojedince iz našeg okruženja, koji su kao deca takođe imali ogroman potencijal, ali im nije posvećivana dovoljna medijska pažnja. Mediji ko mediji, uvek će pre da pohvale nekog stranca nego našeg čoveka.

E, zato smo mi tu, da ispravimo nepravdu. Pomenuo sam samo ove tri genijalne osobe, a mogao bih da nabrajam do sutra.

0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *