Srbija – Brazil iz drugog ugla

Negde u Srbiji, na dan utakmice protiv Brazila

Prodavnica 8:57

Kasirka: „Eh, nemam mira od kako je počelo prvenstvo. Sin i muž po ceo dan samo o fudbalu… Još i ova utakmica večeras da prođe, pa da se vratimo u normalu…“

Mušterija: „Nemojte tako, pobedićemo mi Brazil. Ja čekam društvo, večeras, da slavimo zajedno.“

Kasirka: „Ma, šalim se ja… Znam da možemo do pobede!“

Red u pošti 10:44

(Zvoni mobilni telefon. Javlja se čovek iz reda:)

„Alo?! Ej, ti si. Evo, da dignem pare, pa u kupovinu… Ne morate ništa od hrane da donosite, samo pivo. Ja obezbeđujem hranu. E… Ok. Oko sedam vas očekujem. Da raspalimo roštilj, pa da čekamo tekmu. Šta, da li dobijamo? Pa, dobijamo Brazilce, nego šta???! O, bože, svašta!“

Kladionica 13:27

Kladioničar sedi zamišljen, gleda u tiket i govori u bradu:
„Na Meksiko kec, Švajcarska i Nemačka dvojka. Na Srbiju sam već stavio keca…
Šta još da ubacim da pojačam tiket…? Ma nek ide na Srbiju iz keca u kec!“

Kafić 16:43

(Sede dva prijatelja za stolom i jedan govori drugom)

„Pazi, da nas sudija nije onako masakrirao sad bismo bili u nokaut fazi.
Večeras, samo da suđenje bude pošteno, ne mogu da nas dobiju. Ma, videćeš prolazimo!“

Gradski prevoz 19:15

(Putnik razgovara telefonom)

„Evo, stižem. Ne počinjite bez mene! Jel si ohladio pivo? Evo, i ja donosim četiri ‘ladna! Kakvu limunadu?? Zoki neće da pije pivo?!! E, kakav je čovek, ima da nam izbaksuzira, izgubićemo!! Sam nek ide po limunadu!!“

Gradske ulice 20:00

Ulice su puste, saobraćaja nema, čuje se žamor iz kafića uz intoniranje srpske himne.

Gradske ulice 20:13

Ulice i dalje puste, čuje se poneki povik i psovka iz kafića.

Gradske ulice 20:43

Sve češće psovke iz kafića i okolnih zgrada: Ulicama prođe i poneki auto.

Gradske ulice 21:05

Šetalište se popunjava, ulicama se saobraća odvija normalno, kao i pre 20h.

Bašta kafića 21:25

(Nekoliko drugara sedi za stolom)

Drugar 1: „I, šta kažeš, u Nei Pori idete? Ekstra je tamo. Bio sam pretprošle godine. Sviđa mi se što je plaža odvojena od kolovoza.“

Drugar 2: „Jeste. Nego me brinu malo ovi protesti. Nisam slušao ovih dana, hoće li biti nekih blokada….?

Šetalište 22:05

(Momak zagrlio devojku i šetaju)

Momak: „Ej, znaš da mi je prazna gajba? Hoćemo kod mene?“

Devojka: „Stvarno?! Pa, što ne pričaš, mogli smo još pre sat vremena da odemo?! Kreći!“

Momak: „Krećem!“

Dan posle

Prodavnica 8:57

(Kasirka od prethodnog jutra razgovara sa koleginicom)

„Ma, ćuti, ženo! Nagovara me muž jutros da idemo za vikend na Srebrno Jezero! Još kaže da ima nešto da mi pokaža večeras! A, petnaest dana me nije pogledao…!“

Kladionica 13:13

(kladioničar od prethodnog dana ponovo sa svojim mislima)

„Uh… Nema danas šta da se igra. Je li, devojčice, kad ono beše počinju kvalifikacije za ligu šampiona?“

Dva dana posle

Televizija, svi kanali, obraćanje predsednika
12:00

„Evo, obećavam građanima, za osvajanje evropskog prvenstva dižem premije na 20 miliona evra! Nek vide neverne Tome kako radi odgovorna vlast!“

 

0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *