Saobraćajna birokratija, nove tablice i ostale pizdarije

Ja amaterski sviram gitaru. Pošto volim čvršći zvuk, podešavam ga  tako da izvučem što više distorzije. Čak sam ugradio i “ hi-gain“ magnete, pa kad raspičim rif kroz neku pedalu, to razvaljuje!

Ja sam, ustvari, hteo da pišem o saobraćajnim dozvolama, tablicama i birokratiji. Zašto onda pominjem gitaru, kakva je sličnost sa propisima?

Ima sličnosti. Jer, kao što ja štelujem gitaru da izvučem što žešći zvuk, tako i država donosi propise i pravila kako bi izvukla što više novca od građana. Наставите са читањем

Возни парк Чудесне Шуме

Претходних дана је једна вест јако узбуркала страсти у Чудесној Шуми. Наиме, најављено је да животиње више неће моћи да се служе својим возилима као до сада. Убудуће више неће моћи по шумским путевима да се крећу којекакве шклопоције сумњивог порекла и техничког стања. Решено је да се иде у корак са Шумском Унијом, чије чланице, већ одавно, користе возила новије производње. Наставите са читањем

Шта ће бити с пензијама? – Појешће их Вучић

 

Последњих дана води се велика полемика шта ће бити с пензијама које су умањене најстаријим нашим грађанима. Да се подсетимо пензије се од новембра 2014. године исплаћују тако што су примања између 25.000 и 40.000 динара умањена за 22%, док је износ пензије већи од 40.000 динара умањен за 25%.

За укидање ове мере зелено светло дао је ММФ, међутим, председник, премијерка и Влада Србије су против овакве одлуке. А, и зашто би вратили пензије на старо, кад политика узимање стеченог од пензионера по неколико хиљадa евра до сад овим мерама, уз давање два пута по 5000 динара помоћи истима пред изборе даје резултате. Наставите са читањем

О вечитим студентима

Можда због синтагме из наслова помислите да ћу да исмевам „вечите студенте“, којима ових дана двојац без кормилара Шарчевић – Зукорлић кроји судбину.

Не. Баш, напротив.

Студирао сам и дипломирао у неко друго време. За „болоњу“ смо тада знали само из прича страних студената који су долазили на размену. Код нас је систем био такав, да си морао добро да загреваш столицу једно три месеца, па онда изађеш на испит – извлачиш чувена три питања. Ако не знаш једно, зна се шта следи. Индекс назад уз познату опаску „…колега, видимо се у следећем испитном року.“ Наставите са читањем

Ја, ваздуплоховац, финансиста аеродрума!

У новијој историји наше државе, нисмо имали на власти људе који су више реформисали српски језик. Лапсуси се шире попут епидемије од локалних до републичких нивоа власти.

Све је почело пре пар година када је у Народној скупштини посланик Српске напредне странке Зоран Бабић изговорио ваздуплохов. Тако је Србија по први пут добила ваздуплоховца. Како би Бабић имао где да слети, побринуо се градоначелник Краљева, Предраг Терзић који од државе тражи план и новац да сагради аеродрум који би потом он лично поклонио председнику Републике. Наставите са читањем

Настрана веселост или Први мај на српски начин?


Гледајући хорде запослених и незапослених грађана Србије које пред Први мај јуришају у трговине да се снабдеју храном и пићем, а потом блицкриг тактиком заузимају најбоља места у излетиштима да би све то што су купили, са уживањем прождрали и попили, самог себе питам:

„Како ли би, тек, славили кад би стварно живели у нормалној земљи и стварно уживали заштиту државе и синдиката кад овако вазда јебани, понижавани и попишани славе као да су добили цео свет на поклон?“ Наставите са читањем

Хртковачки орангутан

Мештани мирног сремског села, Хртковаца, ових дана су активнији него иначе. Разговоре о предстојећој жетви, роду лубеница, диња и паприка, замениле су приче о гласинама да ће се на Ђурђевдан поново појавити „хртковачки орангутан“. Наставите са читањем

Супер Фарма

Да ли сте чули причу о Супер Фарми? Супер Фарма је најмодернија фарма свиња у окружењу. Опремљена је најсавременијим справама и помагалима каква нема ниједна фарма на свету. Постоји, већ, тридесетак година. Кажу да је та Фарма прави рај за свиње. Свиње тамо не живе у класичним оборима који заударају на свињски измет, већ су распоређене по климатизованим салама и канцеларијама. О њима се брине кудикамо више него о обичном свету. Штавише, обичан човек може да се сруши на сред улице и питање да ли ће неко притрчати да помогне. У најбољем случају, стићиће хитна помоћ после 45 минута, да констатује смрт, а после тога случај преузима неко погребно предузеће. Наставите са читањем

Како државна каса да буде попуњена, а народ задовољан?!

 

Грађани Србије су након мучних година с краја XX века које су донеле ратове, незапосленост, намете, акцизе, порезе, поскупљење, криминал, корупцију, подигли свој глас, изашли на улице у борби за своје основно људско право, право на живот. Пети октобар 2000. године требао је да буде прекретница нашег друштва, симбол реформи и модернизације земље и обнове угледа у свету. Јалово је текла реформа, приватизација је показала своје слабости, демократију смо вулгаризовали до те мере да сама помисао на њу ствара горак укус у устима. Разочарани и изиграни грађани 2014. године су своје гласове дали последњем из гарнитуре политичара који су своје име стицали баш тих чудних, страшних и пропатних деведесетих година прошлога века. Обећаване су истинске реформе, јака и стабилна будућност земље, која доноси благостање изнуреном, уморном грађанину Србије од исчекивања недостижног „бољег сутра“. Да се гласач Србије и овог пута преварио показали су први месеци нове Владе, која свој политички програм и судбину земље своди на дневнополитичке теме. У кампањи се тресла гора од датих обећања, али доласком на власти гарнитуре политичара с промењеном свешћу добили смо сензационално и историјско радјање миша. Помпезни, спектакуларни и никад већи порођај миша пропратиле су мере смањења плата и пензија, које је пратило поскупљење просечне корпе. Одређене стипендије су укинуте, као и пружање новчане помоћи породиљама, уз образложење да се на тај начин поспешују млади таленти, бракови и бори против беле куге. На новинарским конференцијама без питања, дијалога, критике, све је ово одобравано и примано с усхићењем. Наставите са читањем

Šta je cenzura u XXI veku?

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac je jednom prilikom rekao: „U zemljama gde postoje velike debate o cenzuri u medijima bespredmetno je govoriti o tome da li postoji cenzura“. Možda bi ova definicija cenzure imala osnova u novovekovnom društvu, ali danas nikako. Postavlja se pitanje zašto uopšte postoje debate o cenzuri, ako ona nije prisutna u našem svakodnevnom životu. Možda bismo mogli da se složimo s ministrom kulture i informisanja, da nismo nemi svedoci gašenja kritičkih emisija, da novinari koji postavljaju pitanja nadležnima, nisu ugroženi, da oni koji još uvek pokušavaju da se bave istraživačkim radom, što im je u opisu posla, nisu etiketirani od „političke elite“ kao državni neprijatelji broj jedan ove male, bedne i osiromašene Srbije. Наставите са читањем