У нашој задрузи је дошло време да мало поспремимо. Дошло је пролеће и време је за чишћење. Накупило се свакојаког ђубрета у нашој задрузи али нема ко да га однесе. Највеће ђубре је у Управној згради. А она се ретко када чисти. Неки причају да се чисти на сваке четири године. Ја им не верујем. Једно те исто ђубре је унутра. И тако, ђубре се гомила и гоји. Од смрада ђубрета се тешко дише. Мени као прасету и није нешто тешко али шта ће остале животињке?
Ови што раде у Управној згради уместо да почисте и даље гомилају ђубре а и рачуне за комуналије. Кажу нам да ђубре остаје и да само ми можемо да га почистимо. Тежак је то посао, ђубре се чврсто залепило за зидове. Пре неких десет и кусур година у управној згради је било неко црвено ђубре. Тешко се залепило за зграду . Нисмо могли да очистимо никако па смо покушали ватром. Али ђубре уместо да нестане само је променило боју. Има још увек помало ђубрета и црвене боје али је углавном попримило боју у жуту. Свесни су ови у Управној згради да ми видимо ђубре па су решили да лепе тапете да се мало порадујемо да ће све бити чисто.
И тако, лепе они тапете уместо да крече. А тапети – лепота једна. Све су ко иконе. На свакој је понеко из управне зграде који се смеска и обећава нешто лепо и прича да је он прави Месија и обећава чишћење. Нема ништа од тога.
Причао ми је деда да је на западној Фарми био један фармер. Симпатични бркица који је био прво молер па после тога је водио Фарму. Прво је запалио Управну зграду а после ју је обновио. И читаву фарму је довео у ред не само управну зграду. Причао ми је још деда да се тај Фармер дружио неко време са једним бркицом који је водио колхоз. И тај је бркица лепо почистио ђубре. Додуше много је волео да чисти. На колхозу је остао упамћен као велики чистунац који је обожавао чистке.
Можда се некада појави неко ко воли да чисти. Чишћење нам је неопходно! Тапете нам неће помоћи да не гледамо ђубре…
Аутор: Прасе Драгиша
брате ово за Стаљина подржавам