Пробудим се ја и чујем шта је ОНА рекла. Прво што помислих: “Јооој, овај мој мали је опет забрљао. Лепо сам му рекао да препише неки говор од бившег газде. Ово време ионако личи на време када је он руководио. Па није за џабе написао онолику књигу. Изгледа да јој је дао погрешну страну. Пу, јебем ти неспособне све морам сам да радим!”
“Малииии!”, раздрах се.
„Изволите газда, звали сте. Баш лепо изгледате од јутрос.
„Нисам тебе звао, ал’ ајд’, кад си већ дошао скувај ми кафу.“
„Одма, газда…“
„И позови ми оног малог дебелог.“
После пар минута појави се и буцко.
„Добро, бре, па зар један једини говор не умеш да напишеш? Шта је оно било? Она будзата или је пролупала или си јој ти дао погрешне скрипте. Лепо ти кажем да препишеш говор из ЊЕГОВЕ књиге, а ти прво па мушко! Рат, куга, глад. Нисам ти рекао да узмеш Библију и да преписујеш Откровење Јованово него Године расплета! Пола Србије ми се смеје!“
„А, друга половина, газда?“
„Или су неписмени или нису још прочитали. Је ли се сећаш шта је било када Му је Гоца рекла да је изгубио изборе?“
„Сећам се газда! Гадјао ју је пепељаром!“
„Па, чиме ја вас да гађам кад не пушим!?“
„У, бре, газда, па није тако, пушили сте са оном Немицом. Ја ћу да ћутим за то, а ви ћутите и даље за оно коферче.“
„Пушење лоше утиче на тен па нећу, а ко ће да испуши то ћемо да видимо. А што се тиче коферчета, за то се не секирај.“
„И шта сад? Шта ћемо да радимо даље?“
„Не знам. У књизи не пише, а он мирише липу одоздоле.“
Остаје нам само да одемо на Хомоље код врачаре да Га призове па да Га питамо.
Наставиће се…
Аутор: Прасе Драгиша