Baš kako treba!

Imali smo državu, ni malu ni veliku, nego taman kolika nam treba. Živeli smo u njoj, ni lepo ni ružno, nego baš kako treba. Imala je ta država praznike i neradne dane, taman koliko treba. Imala je i cenjen pasoš, pa kome se u njoj nije sviđalo, otišao bi daleko – koliko treba.

 

Beše malo i  podjebavanja na nacionalnoj osnovi u toj državi, taman koliko treba, da nastanu vicevi. Bilo je i policije u takvoj državi, koja je hvatala lopove – baš kako treba! A, svi su pomalo krali (pardon kraduckali) – koliko kome treba. Činovnika je bilo taman koliko treba, a nisu mnogo uzimali mito – samo koliko treba. Behu samo dva tv kanala u toj državi, a više i nije bilo potrebno. Imala je ta zajednica šest republika i političara taman koliko treba. Veliki vođa je pazio, da sve bude kako treba, ali nije naučio nikoga kako se vodi država, ostavivši sumnju da nije bio bravar, već kuvar – čovek je sve pripremio, zakuvao, a recept ni do smrti nije odao. No, šalu na stranu…

Jednoga dana…vođa je umro i više nije bilo ništa kako treba. Pobiše se narodi te države, baš kako treba. Raspade se federacija na državice, baš kako drugima treba. Namnožiše se činovnici , lopvi i policija, baš kako ne treba. Kradu svi i dalje, ali ne više koliko treba. Nema više praznika i neradnih dana, a baš nam trebaju.  Srećan vam Dan Republike!

0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *