О skriboman

Рођена у Пожаревцу, где је завршила средњу школу, Гимназију Јован Шербановић. Студирала на Филолошком факултету Универзитета у БГД, одсек за славистику, група за руски језик и књижевност. Дипломирала 1990. Радила у средњој техничкој школи у Костолцу. Од 1997. живела у околини Сремске Митровице и радила као професор у Митровачкој гимназији. Бави се писањем, била члан књижевног атељеа при Дому културе у Пожаревцу. Бавила се глумом и била помоћник редитеља у пројекту Драгог Ивића ''Крчма Последња шанса пре Љубљане'', а на смотри аматерских позоришта у Сремској Митровици (1999) добила награду за режију представе ''Добро јутро, лопови'', као и награду за сценски говор. Радила као наставник руског језика у ОШ ''Сава Шумановић''у Ердевику. 2012. вратила се у родни Пожаревац. Члан је редакције часописа и едиције ''Браничево''. Преводи са руског. Заступљена са неколико песама у зборнику ''Белег'', књижевног клуба Браничево, који делује при пожаревачком Центру за културу.

ВОЛЕ И ОНИ НАС!

Био једном један човек.
Не!
Био једном један политичар.
Не, не, не!
Био једном један вођа!
Да, тако је!
Био једном један вођа, који је често и надахнуто говорио пред својим народом. А народ му је клицао: “Вођо, ми те волимо, вођо, ми те волимо!“
“МА, ВОЛИМ И ЈА ВАС!“

 

И? Шта је поента приче? Ево, овако: сви ови, који су тада били они, који са подсмехом гледаше вођу, а у тајности му завидеше, и који силно желеше да буду калиф уместо калифа, т.ј. који од ондашњих оних постадоше Наставите са читањем

0

Чудесна ноћна прикљученија пере ложача

Главни јунак наше приче, именом, презименом и надимком Петар Поповић – Пера Ложач(48), рођен у српској прованси, настањен у највећем дивљем насељу у Европи, радник обезбеђeња, запослен у Народној скупштини на радном месту ноћног чувара. Иначе, сасвим обичан лик, а надимак Пера Ложач добио је зато што је успевао да се наложи на све, баш све, политичке бајке у бившој Југи и њеним дериватима.

Наша приповест почиње 3. маја  увече.

Пера је дошао у уобичајено време да преузме ноћну смену. Све је било пусто, јер већ трећи дан у Србији нико не ради, што због првомајског празника, за којим следи Велики петак, па Ускрс, све у свему недељу дана нико овде неће долазити, сем чувара. Иако је сваки кутак Народне скупштине покривен камерама, Пера највише воли да своју шихту започне темељним обиласком повереног му здања. Утврдивши да је све на свом месту, удобно се сместио на столицу у својој собици одакле је на многобројним мониторима могао да прати  сваки покрет у згради. Већ одавно Пера не може ноћу да спава, па му трећа смена највише одговара. Упркос томе, ове ноћи он је задремао гледајући у екране за видео надзор. Тргао се из дремежа гоњен неким чудним осећајем да није сам. Био је сигуран да је све празно, али у великој сали где се одржавају седнице Скупштине, као да се нешто кретало. “Не буди лењ, Перо“, рече самом себи, па устаде и оде да види варају ли га очи, или тамо заиста неког има. Затекао је на вратима сале чистачицу Мару(59) како гунђа и пребројава нечију фамилију. Наставите са читањем

0

Шта ће бити с’ шталом!?

Наша задружна штала и даље је веома занимљиво место за живот, иако је дошло до неких битних промена, које смо сви осетили на својој кожи. Прво је Вођа, кога смо раније звали газда-Бора, организовао редовно такмичење за избор нових шталских момака. А онда је, у наступу ЕУ-форије, одлучио да неће бити лоше да се о истом трошку изабере и нови Вођа, подразумевајући при том да ће он остати главни носилац белог штапа и тамних наочара.

Није нам било лоше тих дана.Било је свега. Многи од нас су морали на њиве, да ору, сеју, баце ђубриво, али су кандидати за шталске момке сваки дан свраћали до нас. Трудили су се да нас убеде, како су управо они ти који ће најбоље бринути о нама. Нису се баш претргли да нам донесу свеже сено, лепу сламу и све оно што би могло да нам буде од конкретне користи. Наставите са читањем

0

ОГЛАС

Јутрос сам се пробудила са једном генијалном идејом, која ће решити све моје егзистенцијалне проблеме. Нисам од оних који верују од снове и чим се пробуде прелиставају сановник. А ништа нисам ни сањала, само сам отворила очи и она је била ту! Док сам се умивала и облачила, помислила сам:

“Како се само раније нисам сетила овога!?’

Нисам хтела да губим време. Најпре сам јавила шефу да не могу да дођем на посао (не знам ни сама шта сам у еуфорији слагала, али деловало је). Затим сам отишла у банку, једну од оних што брзински одобравају кеш кредите. За мање од два сата имала сам Наставите са читањем

0

Скоро савршена копија стварности

Ми смо имали непогрешив план како да уредимо свет. Али, да би се свет средио, треба га најпре освојити. Наше веће је одлучило да крене у освајање на врло суптилан, мада, у основи, једноставан начин. Да би се завладало светом, треба људе навести на помисао да су слободна бића. Када се једном у тако нешто убеди, човек постаје роб своје слободе и онда се њиме може врло једноставно манипулисати.

Ево шта смо урадили. Најпре смо људе уз помоћ медија бомбардовали двадесет четири сата безбројним информацијама о страдањима и ратовима у разним малим и удаљеним земљама. Да би вести биле уверљивије и сами смо изазвали неколико сукоба мањих размера и пар крвавих грађанских ратова.

У почетку реаговали су само интелектуалци и хуманитарне организације. Они су трчали да гасе пожаре сукоба и да збрињавају унесрећене, што смо ми такође пропратили у медијима, и то врло детаљно. Када је, по нашој процени, јавност била спремна, пустили смо главни адут. Наставите са читањем

0

АФОРИЗМИ

Поређење: емотиван си к’о Тома Николић!

***

На нашој политичкој сцени све је толико транспарентно, да су нам и политичари постали провидни.

***

У  не тако далекој будућности, некоме ће и ово бити добра, стара времена! Наставите са читањем

0

РЕЦИКЛАЖА

Браћо, да ви причам шта је било сас моју Касандру ономад. Нестало нам ‘леба, па ти моја Касандра пође у набавку. Она увек иде да набавља у делукс кантејнери, на Дедиње. Тамо увек има најбоља понуда, госпоје пазу шта једу, нећу оне два дана исто јело да износу на астал. Једино што не једу бели ‘лебац, него неки итергрални, црни, ‘бем ли га каки је! Ал’, навикли смо. Повела Касандра у набавку и четири наши деца, и таман кад стигоше код кантејнер, виду они нешто с’ мрда. Они се престраву, а  неки господин с’ окрене, сав изуједан од стршљени по уста, па и’ пита шта тражу овди у ово доба. Касандра каже њему то је наш рејон, ми ту сваки дан набављамо шта ни треба, и све је по протокол и договор. А онај господин, каже њојзи, што не оде тамо код кванташку пијацу, тамо има велики маркети и више роба.

-А господин, тамо нема ништа, само труло воће и куртони, тамо ради мој брат Тарзан, он тргује сас ти куртони.

-Срам Вас било, како се то изражавате, још пред децом!

-Па, шта се ја изражавам, кад је тако, све кутије се праву од ти… Наставите са читањем

0

КАНДИДАТ! УРА!

-Добар дан.

-Добар дан, изволите, како могу да Вам помогнем?

-Знате, већ сам неко време овде, обилазим око зграде, а никако не видим где је улаз.

-Морате ми прво рећи јесте ли Ви члан нашег Клуба?

-Нисам, формално. Али као да јесам!

-Господине, да бисте ушли у Клуб, најпре морате да поднесете захтев за чланство, онда Вам ми доделимо статус кандидата, па затим чекате да Вас позовемо на преговоре…

-Али, госпођице, ја већ имам статус кандидата!

-А тако! Само да видимо….како се зовете? Наставите са читањем

0

Друштво

Човек је, осим неких изузетака, друштвено биће. У тој дисциплини нарочито предњачи и ужива недорасли део човечанства. Ево моја средња ћерка, љуби је мајка, много воли да се дружи. А та њена активност мене, углавном, оставља без текста.

Ту скоро, оде она на екскурзију. Тамо покупи неко друштво и доведе их, ни мање ни више, него право кући. И још их, тако нетипично за њу, подели са сестрама. Не одваја се од њих ни дању ни ноћу, а ни они од ње. Није да сам ја неки одљуд и да не волим децу и дружење. Напротив. Међутим, друштво које је моја ћерка стекла, права је ноћна мора за сваку мајку. Они се зову PEDICULUS HUMANUS, у нашим крајевима познатије као вашке! Наставите са читањем

0

ВЕЗА

Мој живот је феноменалан! Ја сам, коначно, срећна и задовољна собом. И све ми је лепо, и сви су добри, све има смисла. Најзад сам срела човека свог живота.

До тога дана чинило ми се да се налазим у предворју пакла. Код куће милион и једна обавеза. Муж и деца, свекар и свекрва. Сви нешто зановетају, придикују, соле памет, а кад треба нешто конкретно урадити, имају паметнија посла. Дође ту, бога ми, и до жешћих вербалних окршаја. Деца су мала, и у њиховој природи је да зависе од мајке и њене пажње, да захтевају и добијају сву њену посвећеност. И то ми никад није падало тешко.

Проблеми настају када деца одрасту, а њихове мајке то никако да схвате, нити њима дозвољавају да прихвате ту чињеницу. Зато су свекрве и снаје увек у великом непријатељству, нарочито ако живе под истим кровом. Наставите са читањем

0