-Добар дан, изволите, како могу да Вам помогнем?
-Знате, већ сам неко време овде, обилазим око зграде, а никако не видим где је улаз.
-Морате ми прво рећи јесте ли Ви члан нашег Клуба?
-Нисам, формално. Али као да јесам!
-Господине, да бисте ушли у Клуб, најпре морате да поднесете захтев за чланство, онда Вам ми доделимо статус кандидата, па затим чекате да Вас позовемо на преговоре…
-Али, госпођице, ја већ имам статус кандидата!
-А тако! Само да видимо….како се зовете?
-Србослав Стојадиновић.
-Добро, само мало сачекајте. Господине, ја Вас не могу да нађем овде. Јесте ли сигурни да имате статус кандидата?
-Наравно!
-Реците ми одакле сте?
-Из Београда.
-Аха, из Београда!
-Знате где је то!
-Појма немам, али су ме упозорили да ћете, можда, доћи.
-А Ви сте овде нови, видим. Одкле сте Ви?
-Патагонија.
-Па кад сте постали чланови клуба?
-Пре два месеца.
-А кандидат?
-Месец-два пре тога. Али да видимо шта ћемо са Вама. Од када сте Ви кандидат?
-Од 1. марта 2012.
-Како, молим, толико већ! Али сада је 2851.
-Па, ето… Генерацијама већ чекамо на коначни пријем. Само сада заиста морате да ме пустите унутра, ствари су се мало закомпликовале.
-Вероватно нисте испунили све услове…..Аух! Шта је оно иза Вас?
-Временска капсула.
-Мени то више личи на конвој шлепера, него на временску капсулу. Колико их има?
-Двеста четрдесет четири. Знате, када смо добили статус кандидата пре осам векова, мој рођак је обећао Србима брз почетак преговора. Међутим, то је почело да се отеже и одлаже у недоглед. Онда је мој далеки предак са својим сарадницима одлучио да се чланови Владе, Председник и још неколико кључних људи замрзну течним азотом, па да се из те хибернације пробуде кад коначно постанемо чланови Клуба.
-Колико њих има, за Бога милога?!
-Па, добро, морали су да замрзну и своје породице. Па онда и кућне љубимце, секретарице, шефове кабинета, пи-арове, саветнике. Наравно и швалерке!
-Али зашто сте довезли све ове камионе?
-Изгледа да је дошло до неког кратког споја, од пре пар дана течни азот је почео да цури. Не знам шта ће бити ако се одмрзну и виде да још нисмо постали чланови Клуба. Зато ме морате пустити унутра!
А сада нешто озбиљније:
Речи кандидат, кандидатура, потичу од латинског придева candidus што значи чист, неискварен, НАИВАН.
Најпознатије дело француског филозофа Волтера носи назив “Кандид“, и говори о наивчини, која је веровала да је овај свет најбољи од свих светова, упркос томе што су га животне околности уверавале у супротно.
У енглеском језику, скривена камера, као телевизијска форма, такође има назив candid camera, и овај придев користи се у истом значењу.
Пошто су ове речи у нашој свакодневици последњих дана веома честе, имајте увек на уму њихово значење!
Аутор: Скрибоман