Ми смо имали непогрешив план како да уредимо свет. Али, да би се свет средио, треба га најпре освојити. Наше веће је одлучило да крене у освајање на врло суптилан, мада, у основи, једноставан начин. Да би се завладало светом, треба људе навести на помисао да су слободна бића. Када се једном у тако нешто убеди, човек постаје роб своје слободе и онда се њиме може врло једноставно манипулисати.

Ево шта смо урадили. Најпре смо људе уз помоћ медија бомбардовали двадесет четири сата безбројним информацијама о страдањима и ратовима у разним малим и удаљеним земљама. Да би вести биле уверљивије и сами смо изазвали неколико сукоба мањих размера и пар крвавих грађанских ратова.

У почетку реаговали су само интелектуалци и хуманитарне организације. Они су трчали да гасе пожаре сукоба и да збрињавају унесрећене, што смо ми такође пропратили у медијима, и то врло детаљно. Када је, по нашој процени, јавност била спремна, пустили смо главни адут. Један од наших, потпуно уживљен у улогу хуманисте и борца за мир, у ударном термину на телевизији говорио је о покољима које у земљи  “Х“ племе “А“ врши над припадницима племена “В“, вапијући да се стане на пут несрећи и јаду које та јадна земља трпи.

Тада се јавност потпуно пробудила и почела да труби о кршењу људских права и слобода. Ускоро више није било ниједног програма на радију или телевизији, ниједног чланка у новинама, а да у њима свака трећа реч није била слобода. Због већег ефекта организовали смо мировне демонстрације пред амбасадом дотичне земље. Замислите, демонстрације, а мировне!

Сада су људи  били спремни на све, само да њихова слобода не буде угрожена. И док су сви били заузети заштитом свог интегритета и својих малих, слободних бића, ми смо преузели власт и почели да спроводимо наш савршен план.

Прво смо стрпали у затвор све интелектуалце, хуманисте, а нарочито филозофе, пошто су они увек први када треба бранити тзв. слободу. У други затвор ставили смо све новинаре, ратне репортере и коментаторе, јер човек никад није начисто са њима, пошто лица и мишљења мењају по потреби.

Спровођење плана одвијало се не мож’ бити боље. И дан се ближио крају, па, пошто смо одлучили да је за данас доста, отишли смо на по једно пиво.

Аутор: Скрибоман

By skriboman

Рођена у Пожаревцу, где је завршила средњу школу, Гимназију Јован Шербановић. Студирала на Филолошком факултету Универзитета у БГД, одсек за славистику, група за руски језик и књижевност. Дипломирала 1990. Радила у средњој техничкој школи у Костолцу. Од 1997. живела у околини Сремске Митровице и радила као професор у Митровачкој гимназији. Бави се писањем, била члан књижевног атељеа при Дому културе у Пожаревцу. Бавила се глумом и била помоћник редитеља у пројекту Драгог Ивића ''Крчма Последња шанса пре Љубљане'', а на смотри аматерских позоришта у Сремској Митровици (1999) добила награду за режију представе ''Добро јутро, лопови'', као и награду за сценски говор. Радила као наставник руског језика у ОШ ''Сава Шумановић''у Ердевику. 2012. вратила се у родни Пожаревац. Члан је редакције часописа и едиције ''Браничево''. Преводи са руског. Заступљена са неколико песама у зборнику ''Белег'', књижевног клуба Браничево, који делује при пожаревачком Центру за културу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.