Ja amaterski sviram gitaru. Pošto volim čvršći zvuk, podešavam ga tako da izvučem što više distorzije. Čak sam ugradio i “ hi-gain“ magnete, pa kad raspičim rif kroz neku pedalu, to razvaljuje!
Ja sam, ustvari, hteo da pišem o saobraćajnim dozvolama, tablicama i birokratiji. Zašto onda pominjem gitaru, kakva je sličnost sa propisima?
Ima sličnosti. Jer, kao što ja štelujem gitaru da izvučem što žešći zvuk, tako i država donosi propise i pravila kako bi izvukla što više novca od građana.
Pre nekoliko godina sam prodao auto zbog izmenjenih propisa za vozače čija vozila koriste tečni naftni gas. Morao sam da prodam auto zato što mi je registracija isticala, a država skratila rok atesta sa 10 na 5 godina i propisala da isti može da izvrši samo nekoliko institucija u zemlji. Svi termini su bili zauzeti narednih nekoliko meseci, a autu registracija isticala sledećeg. Šta ću, kud ću, morao sam da ga prodam.
Tada sam odlučio da više nikada ne ugrađujem u auto bilo šta što nije fabrički predviđeno.
Pitao sam se šta je sledeće.
Nije prošlo mnogo, pokrenulo se pitanje tablica koje kao neku od oznaka imaju slova „š“, „č“, „ć“… itd. Država je ponovo našla genijalno rešenje, da se pomenute tablice zamene o trošku vlasnika vozila. Logika je prirodna. Vlasnici vozila su platili i te, defektne, tablice. Moraju po logici stvari da plate i njihovu zamenu.
Ima tu još propisa. Država se setila kako dodatno da zaštiti svoje građane. Rok trajanja tablica i saobraćajne dozvole je prvobitno propisan na sedam godina. Uopšte nije važno što, recimo tablice, posle sedam godina izgledaju isto kao i nove. Ta, činjenica je, doduše, zasmetala vlastima, pa su rešile da produže rok na devet godina. I posle devet godina, tablice izgledaju kao nove, ali nije važno.
Problem je nastao pošto u saobraćajnoj dozvoli piše da je važenje sedam godina. Vlasti su opet pribegle genijalnom rešenju, pa su odlučile da MUP izda vozačima overen papirić, kojim se potvrđuje produžetak važenja tablica i saobraćajne još dve godine. Izuzetno domišljato rešenje, a i veoma korisno za vozače koji, eto, ne moraju sada da menjaju table, već trošak odlažu za dve godine.
I tu je naša država osetila nepravdu i nerazumevanje suseda koji su postali članovu EU, pa nas gledaju sa nipodaštavanjem. Naime, bahati Mađari, ne priznaju papirić koji izdaje MUP i koji nedvosmisleno potvrđuje ispravnost saobraćajne dozvole i tablica.
Zamislite, još kažu da smo kaubojska država koja svaki čas menja propise! Kažu da menjamo pravila „kako nam dune“, a da oni cene preciznost zvaničnih dokumenata.
Sramota!
Pa, oni ne shvataju da je sve to proces „štelovanja“ pravila, o kome sam pričao u uvodnom delu teksta. Lako je Mađarima, oni su odavno naštelovali svoj državni aparat. Imali su stroge propise EU koje su morali da poštuju. Šta da radimo mi koji nemamo tako stroge propise? Mi nismo hteli da gušimo građane strogim regulativama. Zašto građani da ispaštaju?