M’rš iz mog sokaka!

Utakmica između fudbalskih selekcija Srbije i Albanije u žiži je svetske javnosti. Iako su kvalifikacije za odlazak na evropsko prvenstvo, koje će se održati u Francuskoj 2016. godine tek započele, susret ovih selekcija skrenuo je pažnju s dnevnih tema. Na žalost nije reč o lepršavoj i atraktivnoj igri dveju reprezentacija, nije reč ni o fudbalu, ne zbog nekakve nedopadljive i bunker taktike, već zbog toga što su utakmicu propratili nemili, politički, nesportski događaji. Sport, tako i fudbal krasi fer plej, koji očigledno na Balkanu poprima drugu dimenziju. Ono što čelnici EU i svetski moćnici  zovu zapadnim Balkanom, a što se na časovima geografije uči kao jugoistočna Evropa, ima svoju specifičnost, a to su balkanska pravila. To su pravila gde nema pravila. Praksa na ovom podneblju je takva da se zakoni tumače, a ne sprovode, tako da ne treba čuditi, što se isti  Nastavite sa čitanjem

U susret derbiju

 

Albanska provokacija na fudbalskoj utakmici je odličan pokazatelj koliko smo, kao narod, degradirani, u očima sveta, pa i naših vekovnih protivnika. Bez ikakvog straha i respekta, ponizili su nas kao što niko nikog nije.

Ili jeste, a ja nisam čuo za takav slučaj?

Iskreno, neodlučan sam kad sebi trebam da odgovorim: da li su to smeli da učine zato što misle da su mnogo jaki ili zato što misle da smo mi mnogo slabi? I jedan i drugi odgovor mi se čine kao tačni.

Tačno je da su i ranije bili agresivni i bezobrazni, ali se to ogledalo u delovanju samo na srpskim teritorijama koje i oni naseljavaju. Van njih, samo su nas poslatičarnice i semenkare podsećale da i Albanci čine deo građana Srbije. Nastavite sa čitanjem

Ako se istorija ponavlja…

… mi ćemo, opet, najebati i to zbog fudbalske utakmice sa Albanijom.

Prvo će, pre utakmice, Savet NATO-a uputiti zahtev Fudbalskom savezu Srbije da se tokom utakmice svi naši igrači povuku u naš šesnaesterac i da iz njega ne izlaze, kao i da izuju kopačke i loptu šutiraju bosim nogama. Ako odbijemo zahteve NATO-a, opet će nas spopasti anđeli.

Mi ćemo, normalno, prihvatiti uslove NATO-a jer je on naš partner i prijatelj.

Albanci će „švercovati“ igrače, pa će u ekipi biti i onih koji nemaju albanski pasoš, ali će nasrtati kao ludi. Biće lako prepoznatljivi po dugim bradama i uzvicima „Alah akbar“ kad god daju gol.

Pravdu na utakmici neće deliti sudijska trojka, nego Nastavite sa čitanjem

Rijaliti Vučići

Svi smo svedoci da je ove godine Prajd održan uspešno, bez incidenata. Evropski činovnici su nas pohvalili za promenu svesti i primeni poštovanja ljudskih prava. Ja se ne bih složio da se jednom šetnjom napravio veliki pomak po ovom pitanju. Ljudska prava podrazumevaju pravo na sreću, slobodu, svojinu. Ipak ne bih rekao da smo srećni zbog lepih maketa, plagijata javnih ličnosti, sve veće nezaposlenosti, i sve manjih plata onih koji imaju sreću da su uopšte zaposleni. Istovremeno policajci i prosvetari najavljuju štrajkove.

Što se slobode tiče, naročito govora i informisanja, ako ne podrazumevaju hvalospev o premijeru i radu njegove vlade, nije dozvoljena. Posmatrajući sa strane i analizirajući društvo, zaključije se da su Nastavite sa čitanjem

Hoćemo privredni rast, ne recesiju!

Da nam se ne piše dobro najavio je još početkom godine, sada već bivši ministar finansija Lazar Krstić, objavivši da je u ime države Srbije podigao povoljan kredit od Arapa, kako se dodatno ne bismo zadužili. Da arapski kredit, ipak nije Božiji dar, svedoče nam mere smanjenja plata i penzija. Mirko Cvetković je uveo praksu nekontrolisanog zaduženja. Njegova vlada je podigla veliki broj nepovoljnih kredita kako bi se podstaklo stranačko zapošljavanje i nepotizam u javnim preduzećima. Zbog darovitosti prema ovoj grupi ljudi, dobio je nadimak Deda Mraz. Ipak ta politika zadužiti građane Srbije, kako bi politički istomljišenici imali veće plate i penzije kažnjena je 2012. godine na parlamentarnim izborima. Glasalo se za prestanak ovakve prakse. No, naprednjaci dolaskom na vlasti ne menjaju svest, te se sa zaduženjima ipak nastavilo, pravile su se razne makete, uzimale lične karte javnim preduzećima i slično. Iako smo imali brojne programe izlaska iz Nastavite sa čitanjem

Biće Prajda ili ne, pitanje je sad?

Jesen u Srbiji donosi uvek isto pitanje da li će se „Parada ponosa“ održati ili će biti odložena za neka druga vremena. Pobornici Prajda kažu da je otkazivanje protivustavno, vlada odgovara da je bezbednost građana na prvom mestu. Ipak priča ne bi bila toliko interesantna da se nisu uključili i evropski zvaničnici i svetski političari. U javnosti se plasira priča kako Srbija ne sme propustiti još jednu priliku da pokaže svetu da poštuje ljudska prava. Ako se Prajd ne održi premijer će nam očitati bukvicu kako građani Srbije nisu još uvek „promenili svest“. Do kraja godine ćemo zaboraviti na sve tanje buđelare, a sve veće cene, te ćemo strepeti od moguće zamerke Srbiji za nepoštovanje ljudskih prava u godišnjem izveštaju Evropske Komisije. Svet će i dalje govoriti kako smo tradicionalno, a ne moderno društvo. Isti onaj svet u kome Romi nemaju svoja prava, isti onaj svet u čijim određenim delovima je javno propagiranje vere zakonski kažnjivo, gde javno ne sme da se nosi privezak krsta preko odeće, feredže i sl. Nastavite sa čitanjem

Da li je vreme da se kuka i motika opet dignu?

Za srednji vek se vezuje epitet “mračni”. Zemlju je tad prekrio duhovni mrak. Tamu i nestašicu građanima podarilo je korumpirano sveštenstvo. Umesto da budu svetlost i uteha narodu, bili su im porobljivači i tamničari. Korumpirana crkva pobratimljena sa pohlepnim vlastodršcima i bahatim plemstvom, pljačkaški je vladala nad ljudima. Kada je takav robovlaničko – eksploatorski sistem počeo da truli i propada iznutra, niklo je smelije i šire buđenje naroda. Pojavljuju se struje i pokreti koji ustaju protiv sprege duhovne i svetovne vlasti na račun radnog, običnog čoveka.

Zategnutost društvenih odnosa na relaciji feudalac – kmet, počela je da varniči kroz seljačke ustanke, posle krstaških ratova papstva i njemu odanih kruna Evrope. Nastavite sa čitanjem

Dani Škotske u Srbiji

Ne znam da li je to slučajnost ili je nešto drugo u pitanju, ali ovih dana očekujem da se Šon Koneri pojavi u Drugom dnevniku RTS-a. Kad god uključim tv iz njega izroni ser Šon. Na programima naših televizija ovih dana su poprilično zastupljeni filmovi o Škotskoj ili filmovi u kojima je slavni Škot glavni lik koji se bori za mir u svetu i tako to. Da li je to baš slučajno? Za neki dan će se održati referendum o nezavisnosti Škotske. Televizija nas podseća kroz film Hrabro srce kako su se borili za suverenitet i terotorijalni inetegritet i poštovanje ljudskih prava i prava manjina. Sada posle nekoliko vekova od događaja u pomenutom filmu oni se ponovo bore za nezavisnost. Nastavite sa čitanjem

Da li volimo sebe više nego što mrzimo druge

Građanima Srbije je nekako draže da na koricama istorijskog udžbenika za osnovnu i srednju školu vide Gagarina, nego Armstronga. Velika odbojnost vlada prema NATO alijansi, pošto se povezuje sa SAD-om. Nekako atmosfera u Srbiji je takva da se stvara utisak da se mrzi sve što je američko i da se s podozrenjem prilazi svakom njihovom proizvodu, svakoj njihovoj odluci i njihovom zvaničnom dokumentu. Američkom snu kao alternativu nudimo svoju tradiciju i istoriju. No da li je baš tako? Ako na svakom koraku možemo čuti po koju sočnu psovku na račun američkog naroda i njihovog proizvoda, kako to da punimo Mekdonaldsove restorane, a frižidere Koka Kolom? Nastavite sa čitanjem

U studentski grad pođi, kući dođi!

preuzeto sa politika.rs

Novo vreme i situacija kada država prolazi kroz višegodišnju ekonomsku krizu nalažu da održanje postojećeg stanja u našem sistemu više nije moguće, te da je neophodno sprovesti mere koje će dovesti do povećanja zaposlenosti iprivrednog oporavka. Jedan od načina jeste privlačenje stranih investitora koji bi otvarali nova radna mesta i jačali privredu zemlje. Nešto složenija i prevashodno sistemska mera koja se planira i sprovodi dugoročnije jeste usklađivanje potreba tržišta rada sa sistemom obrazovanja. Obrazovni sistem u Srbiji nema savremenu nomenklaturu, jer je postojeći star skoro 30 godina. Neka zanimanja više ne postoje, neka su pretrpela izmene.

Novi Sad kao studentski grad ima 41.477 studenata I stepen studija, 6.333 studenata II i III stepena studija. Grad Novi Sad raspolaže sa samo 2663 mesta u studentskim domovima, po konkursu za 2014/2015 godinu, Nastavite sa čitanjem