Поштовани пријатељи Задружног коња,

са усхићењем Вас обавештавамо да је редакција Задружног коња дошла до епохалног археолошког открића!

Чланови редакције Задружног коња су људи авантуристичког духа, жељни знања који се не боје истраживачког рада у било којој научној области. Планирали смо да организујемо експедицију на Марс или на дно Атланског океана, али смо из објективних разлога били онемогућени да то учинимо: за одлазак на Марс нисмо добили визу, јер смо незапослени, па се надлежни плаше да ћемо тамо и остати као „гастарбајтери на црно“, а за подморницу нам је истекла регистрација и зато не можемо њоме у саобраћај. Иначе, подморница има преко 2000 кубних центиметара запремине мотора, па је регистрација веома скупа.

Одлучили смо да организујемо експедицију на Ђубриште историје, јер је оно потпуно неиспитан терен који се непрестано шири и омогућава научницима да нађу безброј тема за проучавање. А, уз то људска нога, пре наших, на њега није крочила.

Нећемо Вас замарати детаљима експедиције, јер би то предуго трајало. Треба само рећи да се ђубриште историје састоји из мноштва догађаја, датума, година, личности… Једноставно речено: свега и свачега што је некад било… По њему се мора опрезно корачати да би се избегло повређивање или не дај Боже, некакав фаталан исход. Један члан експедиције је се саплео о Прво заседање АВНОЈ-а, затетурао се, пао и ударио главом о Пети октобар. Умало није погинуо. Спасила га је тврдоглавост-особина по којој су сви сатиричари познати. Због његове повреде смо морали да одложимо повратак кући и да сачекамо његов опоравак. То нам је дало довољно времена да претражимо значајан део Ђубришта историје. На жалост, наилазили смо, углавном на познате и већ проучене ствари. Скоро да смо запали у депресију бојећи се да ћемо се вратити без икаквог важног открића. На сву срећу, на дан поласка један члан експедиције је се одвојио од осталих да би обавио „велику нужду“. С обзиром да смо због, већ описане, незгоде остали дуже, него што смо планирали, остали смо без тоалет папира, па смо били приморани да се сналазимо како знамо и умемо. Након обављене физиолошке потребе наш колега је се у чучећем ставу окретао око себе тражећи какав згодан комад хартије или мекшег картона. Угледао је нешто што му је се учинило као неколико векова старо паковање тоалет папира у листићима.

Узео га је у руке и вриснуо од среће!

То што је пронашао није био тоалет папир, већ оригинални рукопис трлабабаланијског устава из 21. века п.н.е.

Невероватно! Оно о чему су многи причали као о легенди, је стварност!

За Трлабабaланију се зна да је постојала на овим просторима пре, више од 4.000 година. Пронађени су многи артефакти из тог доба: гласачки листићи, микрофони са скупштинске говорнице, потернице за ратним злочинцима… Трајала је дуго, вођена руком многих диктатора који су наслеђивали једни друге. За кратко време је пропала под налетом демократије и нестала са мапе тадашњег света.

Постојали су поједини писани трагови из тога времена да је Трлабабаланија имала устав, што је за то време било непојмљиво. Постојање устава нико није успео да докаже, па је све то остало на нивоу легенде. Они који су тврдили да је устав постојао називани су квазиисторичарима. У новијој историји тврдња о постојању трлабабаланијског устава је пала у заборав.

Међутим, игром случаја, оригинални рукопис тога устава је дошао у посед редакције Задружног коња! Значи, постоји! Када смо се вратили са експедиције, донели смо одлуку да не сазивамо конференције за новинаре, нити да јавности саопштимо вест о открићу, јер се ми науком бавимо из љубави, а не због жеље за публицитетом.

Ипак, постоји део јавности који заслужује да види наше откриће, а то су гости Задружног коња.

Намеравамо да преведемо цео устав са трлабабаланијског на наш језик и да превод презентујемо на нашем сајту. То ће бити дуг и спор посао, али ми ћемо дати све од себе.

Нећемо чекати са објављивањем превода устава, тек када га комплетно преведемо, већ ћемо објављивати део по део-онако, како га будемо преводили. Посећујте наш сајт и сазнајте важне историјске чињенице!

Задружни коњ