Сведоци смо ових дана да је просто немогуће укљућити ТВ, а да се на њему не слави добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ. Некада, не тако давно, једна партија која је била и једина, примала је прво молбу, па тек онда одлучивала да ли дотични друг може бити и члан, али само у почетку, касније члан је могао бити ко жели, али већ је било касно и за партију, а и за чланове.
Говорило се тада да једноставно мораш бити члан, ако уопште желиш да опстанеш у друштву или да напредујеш на друштвеној лествици. У супротном, будућност ти није била баш много светла. Једноставно то је било и ствар избора али и морања.
Данас, тешко је а не приметити, а успут и не правити алузије на пароле које нам сипају у лице заговорници и противници ЕУ. Поставља се питање да ли нам наши политичари обећавају ударништво за боље сутра или удвориштво??
Поново нам се обећава светла будућност која само што није. . .
Поново нам се нуди да схватамо као логику али и морање да се у Европу иде или преко Приштине или преко Москве… како је коме ближе или како се коме више исплати.
Знајући наш менталитет чини ми се да је и овога пута све могуће. . . . .
Зато, да не бисмо превише размишљали о нечему, о чему се и нећемо превише питати за мишљење, напред у светлу будућност да не бисмо закаснили случајно!
Мистер НО