Знам да Срби важе за радознао народ, али ипак ми се чини да медији „помало“ претерују са смећем које нам сервирају. Прочитах у најпосећенијем домаћем информативном сајту наслов „Цецин син пронашао нову девојку“.
Ау, бог те…!
Веома интересантна информација за просечног Србина. Не знам само ко је у овој вести централна фигура? Цецин син, клинка коју је овај преврнуо или можда Цеца? Заиста ми није јасно.
Свеједно, у моменту ме је дивин син подсетио на Трумана, главног јунака филма Труманов шоу. Пратили смо Вељка буквално од времена док је био у стомаку, па, ево до данас. Медији нам једино нису приказали тренутак зачећа.
Сећам се да је Цеца сина довела у емисију, чини ми се код покојног Минимакса, кад је мали имао свега месец дана! Данас га пратимо готово свакодневно. Упознали смо се са Вељковом бившом девојком, упознали смо садашњу, а упознаћемо сигурно и будућу. Пратимо и сваку Вељкову кафанску тучу. Медији се заиста труде да удовоље аудиторијуму.
Као што рекох, Вељко неодољиво подсећа на Трумана?
Дискутабилно је, међутим, ко је овде на „изолованом острву“! Да ли су то актери медијских дешавања, то јест, људи који попуњавају новинске ступце, или ми? Пре бих рекао да су грађани унутар некаквог медијског кавеза из кога не могу да изађу и унутар кога бивају свакодневно бомбардовани свакојаким „важним“ информацијама. То, медијско ропство, траје дуго, а кад је почело, нико не може прецизно да каже. Можда смо ми заморци на којима медијске куће спроводе некакве експерименте?
Извесно је нажалост, да је народ постао зависан од таблоидних наслова и сервираних полуистина, па је питање да ли уопште желимо из тог кавеза да изађемо?