Размишљања о 100 дана владе Србије

Да ли је програм политичких партија у Србији превара и велика обмана? Тадић је својевремено добио изборе обећавајући с Динкићем акције у вредности од 1000 евра, али је неиспуњењем тог обећања Тадић свој трон препустио Томиславу Николићу. Имали смо прилике да чујемо од Вучића у кампањи да ће укинути претплату за јавни сервис. И испуњава своје обећање укидајући претплату, уводећи таксу. Обећао нам је први министар међу једнакима и да ће објавити све уговоре који су носили ознаку „тајни“ још марта месеца. Очигледно у Србији март дуже траје. Истовремено премијер Вучић је обећао боље дане, ипак су уследили дани смањења плата и пензија. Обећао је први међу једнакима и привредни раст и да ћемо резултате тог раста осетити крајем 2014. године, па крајем 2015. године, док најсвежије информације из Вучићевог кабинета кажу да ћемо бољитак осетити за две године. За сад осећамо само раст цена у супермаркетима, али и то је неко осећање.  Сваки политички план може бити користан или штетан. Сваки политички план у земљама модерне демократије политичка елита реализује током свог мандата. У Србији се пак (не)одговорност пребацује на претходног мандатара, а тренутни наставља с политиком безумља.

Ласкање квари и оног ко ласка и оног коме се ласка, док улагивање мало користи грађанима, па и влади. У својој политичкој плаформи под тачком 19 СНС се залаже за слободу медија, као основног принципа демократије. Вероватно не би ни требало да нас чуди што су нам медији ту где јесу, а и основни принципи демократије нам нису много одмакли. Како се прикупља и распоређује приход? Да ли ефикасно и добро или само ласкавцима? Да ли имамо ред и мир? Да ли смо добили власт с градјанским и џентлменским манирима?

Они који су најбучнији на сцени, нису увек и покретачи догађаја.  Имали смо прилике да слушамо громогласне и готово заповедниче говоре од владе и функционера СНС-а да ће уследити велики талас запошљавања давањем пореских олакшица привредницима за сваког новозапосленог. Показало се да усвајање измена и допуна Закона о порезу на доходак није претерано мотивисао привреднике, па је уследило усвајање измена и допуна Закона о раду. Ипак од силне буке и галаме о новим радним местима, привредном расту, коју смо имали прилика да чујемо од функционера највеће политичке странке у Србији преко наших малих тв пријемника, данас сведочимо новим задужењима, па смо скупа сви заједно дужни 20,89 милијарди евра, односно око 64% БДП-а. Но то ипак наше најбучније политичаре не омета да говоре како свом снагом идемо у бољу будућност и како су ових 100 дана владе за чисту десетку.

Ако вас ови подаци узнемирују прошетајте, ако довољно дуго шетате, можда пређете и гранични прелаз, Ако вас мрзи да шетате чекајте боља времена да напуните резервоар.

Аутор: Бане Тођер

0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *