За време окупације од стране Турака наш народ је плаћао данак звани десетина, радио је бесплатно – кулук, давао децу у војску -јаничари- кроз данак у крви. И било је лоше… 500 година заједничког живота је изгледа било много. Велики порези или је нешто било друго у питању. Не знам и нисам меродаван да о томе пишем.

Сада када више нисмо у заједници са Турском државом много се тога променило. Имамо сада своје порезе. Прво, радимо и на тај нас зарађени новац послодавац плати порез. Затим и ми платимо порез на зараду. Купимо земљиште и платимо порез на промет некретнина. На том плацу нашим опорезованим новцем истоваримо цигле на чију куповину је плаћен порез и сазидамо кућу. Сваке године плаћамо порез на некретнине и порез на грађевинско земљиште.

Додје старост, прође живот. Неко од наших ближњих нам купи погребну опрему и парче земље за вечни починак и наравно на све то плати порез. Турци су узимали само 10 посто од произведеног и то је то. У војску смо до скоро ишли и многи се не вратише тако да ни данак у крви за јаничаре није страшан.

Било би лепо да нас неко поново окупира. Противзаконито је признати окупацију а камоли је прижељкивати. Противзаконито је приклонити се некој другој држави. Стога ја молим браћу ванземаљце да нас окупирају. Пристајем на 15 одсто од своје плате а остало нека ми оставе да имам за паклу цигарета и неко пиво са пријатељима од којих се удаљих јер је и пиво оптерећено порезима и акцизама па немам да га платим.

Браћо ванземаљци, помагајте!!!!