Е, па, да вам се похвалим. Постао сам кандидат за престижну награду од 500.000 евра! Мало ли је на ову сиротињу!? Није ми било лако. Дуго времена ми је требало да испуним све услове. Али вредело је. Сакупио сам 61 динар, отишао до државне лутрије и уплатио лото. То је већ готова ствар. Ја само треба да сачекам извлачење и паре су моје! Ја већ сутра могу да будем на некој обали и да уживам или да финансирам неког политичара, па да будем владар из сенке. Ма, јок, ја ћу на основу ове кандидатуре да тражим кредит од банке. Ма, ко не би мени одобрио кредит? Па ту је ствар решена. Чим сам попунио тикет за лото ја сам постао кандидат за много веће паре него што би ми банка дала.

Сем тога комшиница од преко пута је постала кандидаткиња за моју швалерку. Нема везе да ли ћу ја њу да пампрчим или не. Битно је да се она мени свиђа и да сам ја њој доделио статус кандидаткиње.

Моја жена је недавно конкурисала за посао у металопосластичарској радњи. Јесте да нема везе ни са колачима ни са обрадом метала али она је постала кандидат. И купила је 200 грама паризера и мајонез да вечерамо и прославимо кандиатуру. Све је купила код комшије у продавници на рецку, и то све на основу кандидатуре. А тек када се запосли, ихај!!! Биће и чварака и шваргле.

Син ми је постао кандидат за одличног ученика. Кренуо је у школу. То је доста. Има шансе. Нема везе што га је ујак испустио на главу када је био мали, он је кандидат.

Од свих ових кандидатура ја ћу на крају да добијем кандиду!

Прасе Драгиша