Пре неколико дана, у лифту наше зграде, појавило се једно говно.

Станари су били толико изненађени да су сви од реда зинули. Разумљиво, јер су говна код нас ретка појава.

Предложио сам да га сместа избацимо напоље али сам у томе био спречен. Моје комшије су ме подсетиле да је Србија демократска земља и да једно говно може бити избачено само на демократским изборима.

„Познато је да све револуције једу своју децу“ рекао ми је комшија професор „а не бисмо да нам се то деси кад је у питању говно.“

Пристао сам на то бизарно гласање убеђен да ће протећи брзо и једногласно. Будући да се гласало о говнету уместо бирачких листића користили смо листиће тоалет – папира. Но, на моје чудо, нико није приметио разлику.

Ипак, када су гласови пребројани, испоставило се да је неко гласао против. Био је то комшија са 13.спрата.

„Забога човече, зашто?“ питао сам га хватајући се за нос.

„Комшија треба размишљати дубље и далекосежније! Ово говно можемо да избацимо за две секунде! И шта ћемо онда, питам ја вас? Зар нико не примећује да наш други лифт не ради већ месецима? А будући да је стицајем говнета и овај обогаљен, људима из сервиса неће преостати ништа него да га поправе. Сачекајмо само два дана и видећете!“

Прошло је недељу дана. Ипак, тренутак је дошао. Други лифт је најзад радио а ја сам већ кренуо по лопату да раскрстим са говнетом, кад на рамену осетих нечију руку.

„Комшинице Славка, шта није у реду?“

„Мој станар! Примила га ја на три дана, месец дана не избија! И нећу му ја леђа видети ако не искористим ово говно! Молим вас понесите га у моју гостинску собу!“

И таман кад је говно учинило још једно добро дело, пензионер Иштван га је узео да плаши децу кад му краду сланину са терасе. Након њега доспело је у руке архитекте Славковића који је њиме будио сина лењивца.

Од тад је прошло скоро годину дана а говно и даље кружи. Станарима је донело толико добра као да га је сам бог послао. Истина, смрад је у почетку представљао проблем, али је онда председник кућног савета на војном отпаду набавио свима нама маске.

Продавац у почетку није хтео да обори цену али је попустио када је схватио шта наш председник има у џепу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.