Ријалити Вучићи

Сви смо сведоци да је ове године Прајд одржан успешно, без инцидената. Европски чиновници су нас похвалили за промену свести и примени поштовања људских права. Ја се не бих сложио да се једном шетњом направио велики помак по овом питању. Људска права подразумевају право на срећу, слободу, својину. Ипак не бих рекао да смо срећни због лепих макета, плагијата јавних личности, све веће незапослености, и све мањих плата оних који имају срећу да су уопште запослени. Истовремено полицајци и просветари најављују штрајкове.

Што се слободе тиче, нарочито говора и информисања, ако не подразумевају хвалоспев о премијеру и раду његове владе, није дозвољена. Посматрајући са стране и анализирајући друштво, закључије се да су грађани разочарани празним обећањима политичара запали у тешку апатију, с тим што данас владајућа коалиција жели да укине и онај мали проценат људи који желе да шире, тихо и скоро нечујно глас разума. Чланови највеће политичке странке желе напредно да променимо свест и прикључимо се једноумљу.

Но да се вратимо Прајду и успешној организацији. Некако се поставља питање како то да баш сад прође без инцидената, без хулигана, екстремиста. Зар је могуће да су сви они седели кући и читали Вебера и мењали свест? Да ли на будућим утакмицама Звезде, Рада, Вождовца, Напретка и других тимова можемо очекивати транспаренте с цитатима Вебера? Да ли су расистички испади неонациста прошлост? Можда бисмо и поверовали да су ове групе промениле свест, да се премијер није хвалио како је често посећивао северну трибину звездиног стадиона. Можда бисмо поверовали, да његов брат није члан председништва КК Црвена Звезда Телеком Београд? Можда бисмо поверовали да министар здравља није повезиван сa сурчинским кланом. Можда бисмо поверовали да у тој Вучићевој Звезди није и господин Човић који је повезиван с проневером велике количине новца док је био координатор за Косово, а чији је недавни испад био да претуче новинара. Зар је то поштовање људских права? Премијер је говорио како жели да се окружи стручњацима, да ли је ово окружење премијера стручно вама је да одлучите.

Да ли ико слути зашто је одборник СНС-а у скупштини Београда, Александар Јовичић пар дана пред Прајд прозвао јавно коалиционе партнере. Назвао је министра спољних послова и председника СПС-а, Ивицу Дачића криминалцем. Ако је то тачно господин Дачић треба да одговара, ако није зар не би требало господин Јовичић да буде искључен из странке и разреши свих дужности? Зар се тако не би поступало у некој озбиљној и уређеној земљи? Очигледно етика и морал су у Србији давно заборављени, али желимо да покажемо да поштујемо људска права. Оно што је познато љубитељима спорта, јесте да СПС стоји иза навијача партизана, док иза звездиних стоји СНС. Зар нису медији избацивали ударне наслове како навијачи партизана праве инциденте вече пред одржавање „параде поноса“?  Да ли нам то говори да господин Дачић није желео да ступи у контакт с вођама гробара, па је добио по носу од коалиционих партнера, који су својим навијачким групама протурули одломке из Вебера? Било како било премијер се захвалио навијачима што су тог недељног јутра добровољно одлучили да остану својим кућама. Ако се питате где је новац од порука послатих угроженима од мајских поплава, по кулоарима се прича да је завршио на рачун фудбалског клуба црвена звезда.

Да ипак није све прошло красно и бајно, те без инцидената, побринуло се аматерско спиновање подобних медија о сукобу жандармерије и премијеровог брата. Највише су страдали припадници обезбеђења премијера, које је његов брат позајмио. Зар нас пореске обвезнике ове државе не занима зашто плаћамо обезбеђење премијеровој фамилији, ко зна можда и родбини?

Зар овакви покушаји премијера да себе и своју породицу увек прикаже као жртве нема штетних утицаја. Зар овакво немарно спиновање вести не руши углед и честитост наше полиције. Зар МУП-у не руши већ честитост министар Стефановић својим плагијатом? Како веровати полицији, кад је води човек који се не осврће на академску честитост? Полиција се бави истрагом око примене прекомерне силе на обезбеђење премијеровог брата, уместо суштинским проблемима и решавањем криминала. Власт нам преко њима подобних медија нуди ријалити „Вучићи“ док се незапосленост и криминал повећавају у нашој земљи. Већ данима се намећу непотребне теме, док се злочини дешавају у нашој околини. Шта је са убиством на Карабурми? Да ли ико покреће истрагу? Зашто су нам улице постале арене обрачуна?  Ми грађани желимо сигурне улице, а да би смо их имали потребан нам је министар полиције који ће имати академску честитост, како би нам и полиција била честита. Потребна нам је укљученост великог броја грађана како бисмо ширили глас разума. Неопходна нам је нова мобилизација како бисмо довели поштене и честите људе да воде нашу државу, којима би резултати рада било мерило владања.

0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *