Поново се гласа између живота и смрти, између напредних снага и сила мрака, белих анђела и црног ђавола.

Чини се да избор никада није био лакши, само опет ту нешто не штима.

Први утисак који се стиче је да као никада до сада политичари ни сами не верују у оно што причају. Као да је и њима јасно да безочно лажу оне несрећнике који су приморани да их слушају. Власт моли бога да изгуби, а опозиција да не победи!?

Обећања и приче о бољитку, ако победи та и та странка су толико неубедљива и млака као драматургија у латино-сапуницама.

У овој данашњој Србији довољна је казна живети у њој, а бити на власти садо-мазо перверзија за најиздржљивије.

О томе како ће бити после избора, свима је јасно: зима ће нам доћи већ у јуну.

Треба ли бити оптимиста и можда ведрије гледати на ствари?

Наравно! Зато избегавајте информативан програм наредних дана, читајте књиге, гледајте филмове и биће мало боље.

Није довољно?

Па, ипак је ово Србија… једна, једина… друге немамо.

Аутор: Мистер Но