Хоћемо привредни раст, не рецесију!

Да нам се не пише добро најавио је још почетком године, сада већ бивши министар финансија Лазар Крстић, објавивши да је у име државе Србије подигао повољан кредит од Арапа, како се додатно не бисмо задужили. Да арапски кредит, ипак није Божији дар, сведоче нам мере смањења плата и пензија. Мирко Цветковић је увео праксу неконтролисаног задужења. Његова влада је подигла велики број неповољних кредита како би се подстакло страначко запошљавање и непотизам у јавним предузећима. Због даровитости према овој групи људи, добио је надимак Деда Мраз. Ипак та политика задужити грађане Србије, како би политички истомљишеници имали веће плате и пензије кажњена је 2012. године на парламентарним изборима. Гласало се за престанак овакве праксе. Но, напредњаци доласком на власти не мењају свест, те се са задужењима ипак наставило, правиле су се разне макете, узимале личне карте јавним предузећима и слично. Иако смо имали бројне програме изласка из кризе, коалиције, реформе, ипак је једна ствар остала иста трошили смо више него што смо у стању да произведемо. То је било и последица већинских коалиција, које су запошљавале своје кадрове на измишљеним местима, док је јавни дуг растао са 20, на 64, па на данашњих 75 одсто БДП-а.

Суштинских реформа није било да би као гром из ведра неба инжењер електотехнике на месту министра привреде Саша Радуловић у влади Ивице Дачића, загрмео да се замрзава запошљавање у јавном сектору на минимум две године. Реформа је подразумевала да сви досадашњи нестручни кадрови буду заштићени као бели медведи, док се млади, перспективни и професионални људи приморавају да ухлебљење траже у иностранству. Пакет мера овог министра подразумевао је да сви они који су примали просечну плату и живели скромно плаћају солидарни порез држави. Повећан је ПДВ, стандард опао, разним наметима мала и средња предузећа су била приморана да се гасе, ионако слаба производња се смањила, незапосленост порасла, сива економија цветала, да би резултат понору били ванредни избори.

Током кампање обећано је да се плате и пензије неће смањивати, да грађани и овако живе на ивици егзистенције, стварала се атмосфера за покретањем српске приведе и производње свом снагом. Ипак нова – стара безидејна коалициона већина погођена поплавама, покушава да на волшебан начин задржи привилегије и прибегне мерама смањења плата свих чији је послодавац држава, као и пензија већих од 25.000 динара. Ове мере се представљају као спасоносно решење за смањење јавног дуга. Удружење синдиката пензионера Србије најавило је да ће покренути поступак оцене уставности одлука владе пред Уставним судом Србије. Истовремено тврде да ће правду потражити и пред судом у Стразбуру. Уколико Уставни суд буде прогласио ову одлуку смањења пензија за неуставну и наложи држави да пензионерима исплати с каматом заслужену пензију, мера коју пропагира владајућа коалиција може значајно да угрози “стабилност” буџета Србије. Ако се обистине гласине да ће и ПДВ да се увећа, биће то додатни ударац за српску привреду.

Док светски прознати и угледни економисти константно и неуморно понављају да држава из ове кризе може изаћи само повећањем привредног раста, наша влада тврдоглаво доноси сет мера које предвиђају рецесију. Пошто се влада на челу с Александром Вучићем определила за штедњу, а не за производњу, до краја године можемо очекивати само штрајкове, нове отказе, чак и социјалне немире. Уколико желимо да се изборимо за боље сутра, а одбранимо новчаник још данас, потребна нам је нова мобилизација, која би подразумевала укљученост великог броја грађана у одбрани својих основних људских права.

Што би рекли ови с Пешчаника: „Ако Вам је добро, онда ништа“.

0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *