Смак света

Били смо недавно сведоци још једног нуспелог смака света. Неко му се нада а неко радује. Код нас неће бити скоро, ми каснимо за светом неких 30 година. Било је и раније неких најава и обећања, али ништа.

Било је и неких обећања још давних шездесетих година прошлог века. Ова је прича иситнита. Десило се све у једном селу близу мог града. Нећу да наводим име места, не би било лепо.

Неко је најавио смак света. Народ ко народ, воли да се плаши и да живи у страху од нечега. Наставите са читањем

0

УСТАВ ДЕМОКРАТСКО ДЕМОКРАТСКЕ РЕПУБЛИКЕ ТРЛАБАБАЛАНИЈЕ – član 1.

Као што је у једном од наших претходних текстова најављено, редакција Задружног коња вам представља први део Устава Републике Трлабабаланије

УСТАВ ДЕМОКРАТСКО ДЕМОКРАТСКЕ РЕПУБЛИКЕ ТРЛАБАБАЛАНИЈЕ

На основу притисака разјарене руље, која стоји испред зграде Скупштине, са бакљама у рукама и прети да ће исту запалити да у њој погоримо као пацови, ако не докажемо „да не једемо за џабе народни лебац“,  Наставите са читањем

0

Жртвовање

Права драма је се одигравала у селу Велика Пропаст у данима пред Ускрс. Њени главни јунаци су били локални боем Томица Прелет и Бора Лисац, власник  сеоске кафане „Наша дедовина“.

„Наша дедовина је“ позната по томе што се у њој годинама ништа није мењало, осим власника. Чаше су, редовно, прљаве, стољњаци флекави и неиспеглани, а свака пета столица има сва четири ногара. На услугу мораш да чекаш по сат-два времена, а ако покушаш да убрзаш келнерицу, обично ти каже да идеш тамо одакле си и дошао. Може се десити и да не будеш услужен, али, увек, мораш да платиш, иако ниси ништа добио од онога што си наручио. Током свог постојања променила је много власника. И сви су на почетку закупа локала, најављивали промене на боље и квалитетнију услугу, али је, увек, све остајало само на обећањима. Наставите са читањем

0

Сензација на нашем сајту

Поштовани пријатељи Задружног коња,

са усхићењем Вас обавештавамо да је редакција Задружног коња дошла до епохалног археолошког открића!

Чланови редакције Задружног коња су људи авантуристичког духа, жељни знања који се не боје истраживачког рада у било којој научној области. Планирали смо да организујемо експедицију на Марс или на дно Атланског океана, али смо из објективних разлога били онемогућени да то учинимо: за одлазак на Марс нисмо добили визу, јер смо незапослени, па се надлежни плаше да ћемо тамо и остати као „гастарбајтери на црно“, а за подморницу нам је истекла регистрација и зато не можемо њоме у саобраћај. Иначе, подморница има преко 2000 кубних центиметара запремине мотора, па је регистрација веома скупа. Наставите са читањем

0

Ништа ново


Пре пар година ми је до руку дошла једна занимљива књига. Реч је о књизи која говори о мом родном граду кроз векове. Ту је писац дао врло исцрпне податке о свему. Поменути су сви народи од Келта, преко Римљана, до нас. Дат је, чак и врло прецизан приказ стања сточарства. Врло детаљан попис све живине. Описани су и поменути и сви значајни људи који су рођени у овом граду или који су живели у њему пре него што су постали познати.

Све је то лепо, али где је ружно?! Зашто нема ничега мање лепог у тој обимној књизи? Нећу писати ништа ново. Неко врло познат је већ писао о њима. Иво Андрић је одавно писао о Божјацима, о невољницима који су обележили неко време. Они и даље, иако нису међу живима, живе кроз неке изреке и у сећањима. Неке нисам упознао јер су одавно добили своје место на старом гробљу и то углавном о трошку општине. Иначе, и неке заслужне грађане наша општина је сахранила: неке буквално, а неке онако… без лопате… Наставите са читањем

0