Драга мама!

Са великом радошћу ти јављам да сам, коначно, пронашао партију свога живота!

Да се песнички изразим: после мењања многих странака и потуцања од немила до недрага, ветрови живота су ме донели у наручје оне праве. Имао сам много среће: она у своје чланство прима, само оне који су променили до десет партија, а ја сам, до сада, променио девет. Да сам направио још једну грешку у одабиру, могао бих само да шетам улицом и да тужно гледам у прозоре њених страначких просторија из којих излазе весели и насмејани чланови.

Та партија је много модерна. Основали су је пре двадесетак година, неки много школовани људи који су се борили против једноумља и диктатуре. Пошто су је, у почетку, чинили само високо образовани и поштени људи, имала је много мало чланова и симпатизера, па никако нису могли да победе на изборима. Временом су одлучили да тај проблем реше, тако што ће омасовити чланство и почели су да примају у своје редове, што би ми на селу рекли „и кусо и репато“ и успели су: редовно побеђују на изборима и нико им ништа не може.

Да те не гнајвим много појединостима, рећи су ти оно главно: запослио сам се! Мислим… запослила ме је странка. Није у мојој струци, јер посластичара има много, а посла врло мало, али сам задовољан. И то су ме примили на „неодређено време“ или, што би ре’ко народ „за стално“.

Радим у фирми која се зове Јавно предузеће „Нуклеарни објекти наше отаџбине“. Основала га је држава. Радим на месту нуклеарног стручњака. У ствари, сви радимо као нуклеарни стручњаци. Наш посао је да бранимо народ од… како се, беше, оно каже?… Јонизујућег зрачења! Јонизујуће зрачење ти је нешто много мало, па не може да се види, али га има свуд’ редом и напада људе као грип, а од њега може да се цркне као од мишомора. Тако, да није мене и мојих колега-свашта би било. Немој да се бринеш, то за мене није ништа опасно. Ни длака с главе не може да ми фали, јер смо опремљени најмодернијом заштитном опремом! Ја сам заштићен новом службеном „Шкодом Фабиом“, службеним мобилним телефоном и платом од преко 1000 евра.

У овом послу је добро што је свакоме од нас запослених дата подједнака шанса да напредујемо, пошто нико од нас није стручан за рад у оваквој установи. Једино директор јесте-он је академски сликар и члан је странке преко десет година. Тако да је мала шанса да ће, временом, неко од нас сести у његову фотељу, али је већ почела борба за радно место његовог заменика.

Код нас у странци постоји сујеверје да ко хоће брзо да напредује у пословној и политичкој каријери треба да се, бар на месец дана, усели код тетке (очеве или мајчине сестре) у стан и тако растера зле духове око себе. Ја сам зато мај, јун и јул провео код тетка Живке у стану. То је она татина даља сестра од неког стрица или ујака? Ни динар ми није наплатила, али је љута што је нисмо обавестили кад је тата умро. Мало је фалило да ми не дозволи да уђем у стан, а камо ли да се уселим код ње! Да бих је орасположио и навео да ме прими у стан, обећао сам јој да ћу јој, кад ти будеш умрла, обавезно јавити. Сад сам се преселио у стан у центру града. Живим као подстанар, док не купим неки леп станчић.

Када сам конкурисао за овај посао, питао сам шта ћу радити, ако ме приме. Рекли су ми да ћу са својим колегама бранити људе од јонизујућег зрачења и обилазити нуклеарне објекте широм наше државе. Ја тад нисам знао ни шта је јонизујуће зрачење, ни нуклеарни објекти. После сам схватио. За зрачење сам ти објаснио, а нуклерани објекти су ресторани, кафане, сплавови, ноћни клубови, дискотеке, спортски центри, вашари, сабори…

Мама, имам још много тога да ти пишем, али немам времена. Морам да идем да обиђем још једну нуклеарну електрану која не постоји, али има шансе да буде саграђена, јер је на месту њеног непостојања једна велика ливада коју нико низашта не користи.

И само да ти кажем… сазнао сам да је убијање вукова, ван ловне сезоне, кривично дело! Немој, молим те, ако те нападну, кад идеш на катун, да пуцаш на њих. Ако те неко види, отићићеш у затвор. Ти не знаш колико се, овде у равници, закон поштује! Прошла су она времена кад је могао да ради ко је шта хтео.

Много те воли и љуби твој син,

нуклеарни стручњак Радослав