Дан државности

Ћао!

Ја се зовем Немања, ученик сам четвртог разреда основног образовања и покушаћу да деци широм света опишем шта је то Дан државности и како се прославља у мојој домовини.

Значи, ја се зовем Немања. То је старо и веома често и популарно име које означава дете направљено и рођено у оскудици и беди. Мој тата каже да ће ме, кад моја домовина уђе у Европску унију, одвести код попа и матичара да ме прекрсти и од тада ћу се звати Имања.

То што сам четврти разред, значи да сам рођен две године после демократских промена и да је тада народ још увек веровао у Ивицу и Марицу и да није проблем да се прехрани трочлана породица. Зато су се моји родитељи једне вечери, девет месеци пре мог рођења, у нападу патриотизма, демократске екстазе и нагона за продужетком врсте, подо’ватали и направили мене.

Дан државности… то вам је дан кад је неки бркати чика који је давно живео решио да од моје домовине направи државу, али су га Срби, Турци, Руси, Аустријанци, Пруси… и остали међународни фактори зајебали у томе.  И тако до дана данашњег…

Ја сам мали, па и не познајем историју, баш, најбоље, али је, како сам схватио, било овако:

Био једном неки Милош. И владао као што ови данас владају: ко му се увуче, он га постави да буде неки фактор у власти, а ко му се замери он га, да извинете, сјебе. И тако он владао, владао и владао, кад ови око њега, што их је поставио на та места, јер су му се увукли, реше да му отму део власти из руку и доделе је себи. У лице му кажу да мора да испуни њихове захтеве или ће они, у супротном, формирати Демократску опозицију, интернационализовати наше унутрашње питање, потражити помоћ из иностранства и довести вола пред његов конак. (Тад багер још није пронађен, а савезна скупштина још није била саграђена, па је се тиранину претило довођењем вола пред његов конак). Он, човек, пу’ко! Полудео! Али, шта ће? Види да мора да попусти, па их пита шта би задовољило њихове апетите. Они му кажу да хоће да се донесе Устав. На његово питање, шта је то Устав, они му одговоре да је то писмени договор о томе ко шта сме и ко шта не сме да ради и ко је зашта задужен у држави. Желе да држава постане модерна. Он им рече да ако је то у питању, нема никаквих проблема, јер је се и до сад знало ко шта сме и не сме и ко је зашта задужен, само што то нигде није писало. Он је смео све, понеки понешто, а он је био задужен да тако остане заувек. Што се тиче модернизације и на то пристаје: политичким противницима се неће одсецати глава сабљом, већ ће бити извођени пред стрељачки строј и убијаће их ватреним оружјем. Све у свему- ништа страшно. Јадни Милош није знао да је то фора и да су га ти типови исфинтирали! Они су хтели да напишу сасвим нова правила државне игре! Пошто у то време није било писмених политичара, јер није било приватних факултета, па да политичку каријеру започнеш као чобанин или друмски разбојник, а да се након две- три године китиш титулом магистра или доктора, Милош и партнери пронађу неког наивног Димитрија да он напише Устав. Тај Димитрије је био жестоко образован тип. Школовао се у иностранству  и имао је све петице и ни један неоправдани изостанак. Увек је писао домаћи и није се правио да је болестан, па да не дође у школу кад је писмени задатак из неког предмета. И уместо да остане на западу и води нормалан живот, он се врати на дивљи исток да буде ћата неписменим сплеткарошима. Пита њих Димитрије какав Устав хоће, а они кажу, модеран, да не буде више никад овако ко што је било до тада. При томе Милош мисли да му се написмено дају стара овлашћења, а побуњеници да преузму део Милошеве власти. А, Димитрије схватио да они стварно желе да створе правно уређену државу, па навалио да напише што бољи Устав. И пође му за руком да напише најбољи Устав у тадашњој Европи. Прецизно је извршио поделу власти и онемогућио монопол над њом. Дао права, слободе, равноправност и правну сигурност сваком грађанину. Јасно дефинисао функционисање државе. Милина једна… Кад га је предао у руке наручиоцима, умало га не убише к’о муву. Милош зато што му је ограничио власт, а Милошеви противници зато што им није предао власт коју је одузео Милошу. Да једна мука никад не иде сама са собом доказаше и турске, руске и остале дипломате. И они му ставише до знања да је зрео да га на улици прегази коњ без регистарских таблица, који ће побећи у непознатом правцу, а истрага о тој несрећи никад не би дала резултате. Рекоше му да је слина, што се прави много паметан и поштен. Хоће да народу једне државице да толика права, а да народи великих европских сила живе као митска бића: пола стока- пола људи. Хоће да их намами да се дигну на устанак, па да силом затраже иста таква права. Милош то једва дочека, па га још жешће нападе. Каже како ће он да одбрани Европу од те демократске претње. Он би пре погинуо, него да дозволи да европске силе буду угрожене због једне писмене будале. Од Устава нема ништа! И тако и учини. Велике силе га подржаше, Устав остаде само мртво слово на папиру, а Димитрије је постао први припадник нашег народа који је схватио да је боље бити чистач канализације на западу, него интелектуалац и патриота овде, у нашој држави.

Све вам ово пишем, јер је учитељица рекла да морамо прво написати увод, па тек онда причати о празнику. Ваљда је ово довољно јасан и увод? А, и да није- шта ме брига? Важно је да добијем двојку. Само да пређем препреку. Од школе се овде и онако не живи.

Дан Државности се скоро и не разликује у односу на остале дане: полиција не ради ништа, тужилаштво не ради ништа, судови не раде ништа, општине не раде ништа, просвета не ради ништа… У ствари, сви они који примају плату из државне касе- не раде ништа, али примају плате, а они који раде у приватном сектору- раде све, а не примају плате. То је зато што ми волимо државу, па се понашамо као да нам је сваког дана њен празник. Као кад би мами поклањали цвеће сваког дана, иако јој је рођендан само једном у години.

Ипак, има ствари по којима се Дан државности разликује од осталих.

Ми деца не идемо у школу, а не морамо да измишљамо разлоге и да носимо оправдања, што је лепо и практично. Тако се и ми од малих ногу учимо да волимо своју земљу.

Скупштина је данас пуна као лубеница и сви су будни и слушају говорника. Осталим данима није тако: има их по двоје- троје из сваке посланичке групе, половина њих спава,  четвртина прича међусобно, четвртина иде да пишки или каки или да попуши цигарету, а говорник њаче к’о магарац за празним јаслама. Данас су сви посланици на окупу. Поред њих, ту су и чланови Владе (они владају нашом државом у име свих нас) и амбасадори великих сила. (Они из малих сила, ако дођу- дођу, ако не дођу- неће се ни приметити. Они нам и онако не раде о глави.) Грех би био да је другачије кад се једе и пије о државном трошку. Уз то, Дан државности је једини дан у години кад стране дипломате имају хуман однос према нашим политичарима. Осталим данима није тако: обично им прете, гурају им под нос којекакве ултиматуме, подсећају их да су им дужници, причају им шта да ураде, ако желе да остану на власти. Само што их не бију… Данас је друга прича. Данас ће нам честитати празник, пожелети све најбоље нашим грађанима и дуго постојање нашој држави. Од сутра, све по старом: претње, уцене, приватизација, капитулација, колонизација…

Вероватно сте се питали зашто нисам поменуо нашу професионализовану војску кад сам набрајао све оне који примају државну плату, а не раде ништа. Е, они скоро да не раде ништа током целе године. Једино их поплаве и снегови натерају да раде нешто. Ако нема снега и поплава- њих само униформа подсети шта су званично. Припадници наше војске обожавају Дан државности, јер тада смеју и могу да пуцају. Осталим данима не смеју, јер им не да НАТО, а и да им да, немају шта испале. Зато министарство одбране за Дан државности купи у иностранству неколико граната на распродаји (јер су пред истеком рока употребе) и оне се на дан празника испале из неколико топова који су мало млађи од Сретењског устава. То се зове почасни плотун.

Ја стварно не знам шта бих више писао о овој теми јер сам мали, а и стрепим да не добијем високу оцену. Једну, другу, трећу… и постанем, не дај Боже добар ђак, па да ме једног дана натерају да пишем нови Устав! Кад видим како је чика Димитрије прошао- сав се стресем!

0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *