Овај свет је тотално полудео. Крећем јутрос на посао и она моја баба уместо да проспе воду за мном као иначе, опали ме млазом по сред лица! И још виче – Држ те лопова! Ја вичем – Баба, ма то сам ја, твој унук! Али не вреди, она извади штап и поче да ме гања све док нисам излетео напоље. Шта ти је старост! А до јуче је везла. Лудо!

Затим сам чекао лифт у ходнику моје зграде, заједно са четворицом комшија. Најпре сам ушао ја. Када су они покушали да уђу лампица на лифту се зацрвенела. „Преоптерећење!“. Није ми било јасно. Лепо је писало да је лифт предвиђен за 4 лица. Како преоптерећен и откуд 4 лица кад сам у лифту само ја? Но нисам имао времена за размишљање па остали сиђоше степеницама.

На послу сам најзад нашао времена за Фејсбук и решио да окачим фотографије са последње теревенке са колегама са посла. Ипак, настао је проблем. Када сам покушао да тагујем себе компјутер никако није могао да ме препозна. Иако су фотографије биле сасвим јасне стално је аутоматски означавао неког серијског убицу из Тексаса. Лудо!

Немам сад времена да се тиме бавим. Идем на паузу, али наравно не дужу од сат времена. Ипак, је ово мени тек први дан како сам министар у Влади Србије.