12.04
12
od midakg ·
Dragi građani,
Imam čast da Vam danas predstavim sve pogodnosti članstva u našoj političkoj partiji. Druga politička stranka će vam možda dati mnogo ali ne koliko mi.
Pogledajte naše promotivne pakete:
Postanite član naše stranke uz paket „POSAO EKSPRES“
Nemate svoje mišljenje? Često se osećate usamljeno i izolovano od ljudi? Nesrećni ste? Nemate posao? Onda je naša stranka pravo mesto za vas!
Od portira, sekretarice pa sve do predsednika stranke, svi radimo u vašem najboljem interesu! Ne bojte se, dođite!
Dragi građani, ne propustite jedinstvenu zimsku ponudu- ukoliko se učlanite do prvoga februara u jednu od vladajućih partija, dobijate gratis posao za vas i vašu suprugu!
Jer upamtite- mi smo tu zbog vas!
Ukoliko pri tom budete poslušni i vredni i glasate po našoj savesti, dobićete vrlo brzo pravo na kupovinu stana na kredit koji će vam omogućiti direktno država.
Želite sigurnost? Bolju budućnost za vašu decu? Učlanite se! Dalje »
10.04
12
od zadruzni_konj ·
Naš kvalitet života je ona količina lošeg koja nam ispunjava dane.
***
Narod ima vlast sve dok ne dobije vladu.
***
Kod nas je razlika između radnika i jadnika samo u tome što radnici idu na posao.
***
Treba oporezovati i vazduh – da vlada lakše diše! Dalje »
7.04
12
od zadruzni_konj ·
„Kad stigosmo pod šatora
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokis’o mu samo – rep.“
Ciganin hvali svoga konja, J. J. Zmaj
Negde u Africi, 1652. godine, Jan van Riebeeck, onako ošamućen od umora i duge plovidbe, stupa na divlje, pustinjsko tle i nalazi se oči u oči sa naoružanim domorodcima. Da nisu toliko zbunjeni njegovim tirkiznim kaputom ondašnjeg ekvivalenta Gučiju i markantnim, ponosnim držanjem kao u prosečnog džipadžije, ucmekali bi ga sa svega nekoliko strela, proverenom metodom. Ili, još proverenijom, kamenom u glavu. Međutim, dva minuta zbunjenosti bila su dovoljna da Riebeeck i njegova dosetljiva ekipa dograbe trobojku i nabace šarmantne, propagandne osmehe. Riebeeck zabada zastavu u zemlju i obraća se divljacima uskličući divnu vest: „Čestitamo, dobili ste status kandidata!“. Dalju priču znate.
Koliko je promocija važna, izlišno je govoriti. Po profesorskom rečniku, ona je kao kompas za moreplovca, štikle za mladu udavaču, čep za Koka Kolu, ona je nešto bez čega se ne može zamisliti civilizacija. Kada bi se profesorski rečnik preveo na domaćinski, promocija bi bila ona korisna hemijska tvar koja bi naterala pile da se raduje koljačkom nožu, a čije bi dejstvo prestalo tek onda kada bi crvenkast nož već ležao u sudoperi. Promocija je, po definiciji, jedan od najvažnijih oblika manipulacije od kad postoji slobodno ropstvo. . pardon, slobodan izbor. Danas te puštaju da sam biraš, samo ti malo pomažu u tom izboru. Ne previše, tek kažu neku lepu reč (kao na primer, „Evropa“) tek ponekad (kao, na primer, 5249 puta dnevno), pa obave neku finu, diskretnu demonstraciju ili prikažu nekakvu značajnu domaću ličnost koja se profesionalno bavi tenisom. Ovakva promocija teniskih ličnosti namenjena je ljudima iz dalekih krajeva koji su dovoljno glupi da pomisle da su u nekoj zemlji svi njeni stanovnici profesionalni teniseri baš kao taj jedan promovisani, i da, zahvaljujući tome, imaju bolje mišljenje o toj zemlji (pri čemu ih za to mišljenje niko i ne pita niti je ikoga briga za njihovo mišljenje dok god rate za kredit redovno pristižu). Dalje »
5.04
12
od prase dragisa ·
Baba Simana je ustala rano kao i svakoga jutra da nahrani krave. Živela je od prodaje mleka i veštičarenja. Ponekad zaluta u njeno selo poneki nevoljnik kome treba pomoć, pa uz minimalnu naknadu od 100 eura može da porazgovara sa svojim počivšim precima ili da sazna budućnost. Juče je imala neke čudne goste koji su hteli da razgovaraju sa pokojnim Markovića zetom. Muka i nemaština natera babu da malo laže i popuni prazninu u džepu. Nije ona mogla da prizove Markovića zeta. Nije mogla da prizove njegovu dušu jer je on za života svoju dušu izgubio, a možda mu je i žena uzela. Da ne dužim više, uđe baba u štalu i tamo je sačeka grozan prizor. Njene krave su tužno mukale, a vimena su im bila gotovo prazna.
Kuku meni, šta je ovo? Al’ je đavo, al’ su mađije, al’ nešto teže od oboje? Kaži, Belka, šta je to sa tobom? Baba Simana je govorila nemuštim jezikom. Dalje »
2.04
12
od prase dragisa ·
Dođosmo ovaj moj mali Bucko i ja na Homolje. Tražimo vračaru koja priziva mrtve. Samo ona može da mi pomogne. Nije bilo lako. Onaj Mrka navalio na onaj koridor 10 k’o mutav na telefon, a ove rupe po putevima ja li ću da popravljam? Selo Brzohode -jeste malo sutra, jedva da 40 možemo da postignemo. A ovaj moj vozač se pravi fin. Vozi polako službeni auto kao da ne znam da je onomad pregazio pokojnika na putu. Prođosmo i još nekoliko sela. I još jedan lepi grad i dođosmo do baba Simane. Parkirasmo kola.
-Ajde, Bucko, izlazi i pazi da nešto ne zabrljaš!
-Neću, gazda, pendreka mi.
-Pomaže Bog, baba!- reče bucko.
Baba ga samo pogleda: -Vi mi nazivate Boga što u njega ne verujete!? Šta vam treba? Niste sigurno došli po sir i kajmak. A, ako i jeste da znate da za džabe nema! Dalje »
31.03
12
od prase dragisa ·
Probudim se ja i čujem šta je ONA rekla. Prvo što pomislih: “Joooj, ovaj moj mali je opet zabrljao. Lepo sam mu rekao da prepiše neki govor od bivšeg gazde. Ovo vreme ionako liči na vreme kada je on rukovodio. Pa nije za džabe napisao onoliku knjigu. Izgleda da joj je dao pogrešnu stranu. Pu, jebem ti nesposobne sve moram sam da radim!”
“Maliiii!”, razdrah se.
„Izvolite gazda, zvali ste. Baš lepo izgledate od jutros.
„Nisam tebe zvao, al’ ajd’, kad si već došao skuvaj mi kafu.“
„Odma, gazda…“
„I pozovi mi onog malog debelog.“
Posle par minuta pojavi se i bucko. Dalje »
26.03
12
od zadruzni_konj ·
Kosovo se preselilo iz preambule Ustava u fusnotu.
Autor: Željko Marković
24.03
12
od MioVrag Stopshit ·
Toga dana shvatio sam da sam već čitavu godinu u kreativnoj blokadi. Pisci obično imaju problem „drugog romana“. Ja sam se mučio sa prvim. U krugovima antirežimske omladine stekao sam popularnost kao autor kontroverzne kolumne u kojoj sam napadao sve one koji su lepši i pametniji od mene. Kao i modernu pošast rijaliti programa. Šira javnost me je upoznala kao učesnika jednog rijalitija u koji sam ušao da bih pokazao koliko ga ne volim. Otprilike sam se poneo ka njemu kao ka mojoj bivšoj ženi.
Ipak, već mesecima nisam spustio prste na tastaturu. Čak ni srednji. Da bih olakšao sebi, otišao sam u svoj VC i seo u pozu Rodenovog „Mislioca“. Posmatrao sam jednu tačku između mog palca na nozi i mrtve bube. Razmišljao sam o sudbini kineskih pandi i Pikasovoj Saskiji. I tada se dogodilo čudo! U mojoj glavi se nakon dužeg vremena rodilo nevreme. Ideja! Crven u licu zbog uzbuđenja koje me je preplavilo potrčao sam za laptop. Nisam gubio vreme na toalet-papir jer sebe smatram pionirom elektronskog doba. Dalje »
20.03
12
od zadruzni_konj ·
Prateći vesti ovih dana iz našeg južnog susedstva, teško je ostati ravnodušan, a ne biti zlurad.
Naime, naš južni sused u UN-u priznat kao BJRM, ovih dana je u centru pažnje zbog međunacionalnog sukoba sopstvenih građana. Po ko zna koji put.
Ako ćemo pošteno, najmanje mi treba da gledamo u susedno dvorište jer i onako imamo masu sopstvenih problema i nezavršenih poslova, ipak…
Ako se setimo kako se u bliskoj prošlosti dok je Srbija bila u mnogo težem problemu, taj isti sused držao hladno, na distanci sa manje-više simpatija prema našim građanima albanske nacionalnosti pravo je pitanje šta sada ljudi u Srbiji pomisle kada slušaju vesti o sukobima Albanca i samoproglašenih „potomaka Aleksandra Makedonskog“.
Pravdao je svoj stav naš južni sused izgovorom što u sopstvenoj zemlji ima mnogo više Albanaca nego li onih građana koji se izjašnjavaju kao Srbi pa je to svrstavnje na anti-srpsku ili ti albansku stranu njihov državni interes. Dalje »
19.03
12
od prase dragisa ·
Ja mnogo volim kada dodje ovo vreme pred izbore. Još uz to je i proleće počelo. Sve miriše na ustajalu žabokrečinu i budi mi nadu u bolje sutra koje nikada neće doći. Milina jedna. Sa bilborda nam se smeše nasmejani političari. Smeše , ma crkavaju od smeha. Pokazuju nam svoje blistavo bele zube kao da reklamiraju zubne paste. I svi se toliko brinu o nama. Ma pocrkaše od brige. Sreća moja pa ne gledam mnogo tv. Bar, iz kuće mogu da ih izbacim kada ne mogu iz života.
Ima ova kampanja i svojih dobrih strana. Baš sinoć ostadoh bez upaljača. Valjda će neka stranka da se seti da mi pokloni neki. Ne mora da bude nešto kvalitetan, samo neka izdrži do sledeće paklice. A i hemijske olovke bi bi mi dobro došle. Sakupljaćemo i štampani materijal. Biće nam puni poštanski sandučići kojekakvih šarenih laža. Dalje »
