-Добар дан.

-Добар дан, изволите, како могу да Вам помогнем?

-Знате, већ сам неко време овде, обилазим око зграде, а никако не видим где је улаз.

-Морате ми прво рећи јесте ли Ви члан нашег Клуба?

-Нисам, формално. Али као да јесам!

-Господине, да бисте ушли у Клуб, најпре морате да поднесете захтев за чланство, онда Вам ми доделимо статус кандидата, па затим чекате да Вас позовемо на преговоре…

-Али, госпођице, ја већ имам статус кандидата!

-А тако! Само да видимо….како се зовете?

-Србослав Стојадиновић.

-Добро, само мало сачекајте.  Господине, ја Вас не могу да нађем овде. Јесте ли сигурни да имате статус кандидата?

-Наравно!

-Реците ми одакле сте?

-Из Београда.

-Аха, из Београда!

-Знате где је то!

-Појма немам, али су ме упозорили да ћете, можда, доћи.

-А Ви сте овде нови, видим. Одкле сте Ви?

-Патагонија.

-Па кад сте постали чланови клуба?

-Пре два месеца.

-А кандидат?

-Месец-два пре тога. Али да видимо шта ћемо са Вама. Од када сте Ви кандидат?

-Од 1. марта 2012.

-Како, молим, толико већ! Али сада је 2851.

-Па, ето… Генерацијама већ чекамо на коначни пријем. Само сада заиста морате да ме пустите унутра, ствари су се мало закомпликовале.

-Вероватно нисте испунили све услове…..Аух! Шта је оно иза Вас?

-Временска капсула.

-Мени то више личи на конвој шлепера, него на временску капсулу. Колико их има?

-Двеста четрдесет четири. Знате, када смо добили статус кандидата пре осам векова, мој рођак је обећао Србима брз почетак преговора. Међутим, то је почело да се отеже и одлаже у недоглед. Онда је мој далеки предак са својим сарадницима одлучио да се чланови Владе, Председник и још неколико кључних људи замрзну течним азотом, па да се из те хибернације пробуде кад коначно постанемо чланови Клуба.

-Колико њих има, за Бога милога?!

-Па, добро, морали су да замрзну и своје породице. Па онда и кућне љубимце, секретарице, шефове кабинета, пи-арове, саветнике. Наравно и швалерке!

-Али зашто сте довезли све ове камионе?

-Изгледа да је дошло до неког кратког споја, од пре пар дана течни азот је почео да цури. Не знам шта ће бити ако се одмрзну и виде да још нисмо постали чланови Клуба. Зато ме морате пустити унутра!

 

А сада нешто озбиљније:

Речи кандидат, кандидатура, потичу од латинског придева candidus што значи чист, неискварен, НАИВАН.

Најпознатије дело француског филозофа Волтера носи назив “Кандид“, и говори о наивчини, која је веровала да је овај свет најбољи од свих светова, упркос томе што су га животне околности уверавале у супротно.

У енглеском језику, скривена камера, као телевизијска форма, такође има назив candid camera, и овај придев користи се у истом значењу.

Пошто су ове речи у нашој свакодневици последњих дана веома честе, имајте увек на уму њихово значење!

Аутор: Скрибоман

 

 

 

 

By skriboman

Рођена у Пожаревцу, где је завршила средњу школу, Гимназију Јован Шербановић. Студирала на Филолошком факултету Универзитета у БГД, одсек за славистику, група за руски језик и књижевност. Дипломирала 1990. Радила у средњој техничкој школи у Костолцу. Од 1997. живела у околини Сремске Митровице и радила као професор у Митровачкој гимназији. Бави се писањем, била члан књижевног атељеа при Дому културе у Пожаревцу. Бавила се глумом и била помоћник редитеља у пројекту Драгог Ивића ''Крчма Последња шанса пре Љубљане'', а на смотри аматерских позоришта у Сремској Митровици (1999) добила награду за режију представе ''Добро јутро, лопови'', као и награду за сценски говор. Радила као наставник руског језика у ОШ ''Сава Шумановић''у Ердевику. 2012. вратила се у родни Пожаревац. Члан је редакције часописа и едиције ''Браничево''. Преводи са руског. Заступљена са неколико песама у зборнику ''Белег'', књижевног клуба Браничево, који делује при пожаревачком Центру за културу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.