Kako državna kasa da bude popunjena, a narod zadovoljan?!

_sp-kasica-prasica (1)

Građani Srbije su nakon mučnih godina s kraja XX veka koje su donele ratove, nezaposlenost, namete, akcize, poreze, poskupljenje, kriminal, korupciju, podigli svoj glas, izašli na ulice u borbi za svoje osnovno ljudsko pravo, pravo na život. Peti oktobar 2000. godine trebao je da bude prekretnica našeg društva, simbol reformi i modernizacije zemlje i obnove ugleda u svetu. Jalovo je tekla reforma, privatizacija je pokazala svoje slabosti, demokratiju smo vulgarizovali do te mere da sama pomisao na nju stvara gorak ukus u ustima. Razočarani i izigrani građani 2014. godine su svoje glasove dali poslednjem iz garniture političara koji su svoje ime sticali baš tih čudnih, strašnih i propatnih devedesetih godina prošloga veka. Obećavane su istinske reforme, jaka i stabilna budućnost zemlje, koja donosi blagostanje iznurenom, umornom građaninu Srbije od isčekivanja nedostižnog „boljeg sutra“. Da se glasač Srbije i ovog puta prevario pokazali su prvi meseci nove Vlade, koja svoj politički program i sudbinu zemlje svodi na dnevnopolitičke teme. U kampanji se tresla gora od datih obećanja, ali dolaskom na vlasti garniture političara s promenjenom svešću dobili smo senzacionalno i istorijsko radjanje miša. Pompezni, spektakularni i nikad veći porođaj miša propratile su mere smanjenja plata i penzija, koje je pratilo poskupljenje prosečne korpe. Određene stipendije su ukinute, kao i pružanje novčane pomoći porodiljama, uz obrazloženje da se na taj način pospešuju mladi talenti, brakovi i bori protiv bele kuge. Na novinarskim konferencijama bez pitanja, dijaloga, kritike, sve je ovo odobravano i primano s ushićenjem.

Leto nam donosi porast temperature, ali ne rastu samo dnevne temperature, već i računi za struju i porez na imovinu. Mene iznenadjuje Vladin predlog o podizanju nameta, istovremeno primenjujući mere štednje, kupovna moć se na ovaj način ugušila, privredni rast onemogućio, a nezaposlenost pospešila. Vlada je neumorna u tvrdnji da država bez ovih mera ne bi mogla opstati, da iz postojećeg kritičnog položaja ne može izaći na drugačiji način, niti bi državni troškovi i činovnici bili isplaćivani. Dubokog sam uverenja da građani nisu glasali za budućnost koja im je donela nove namete, već da se postojeći smanje, a prošire prava i slobode. Premijer i njegova Vlada su stava da građani treba da promene svest i da podrže veće namete, kao i sužena i ograničena prava i slobode. Već osiromašen i kreditno opterećen narod, s promenom svesti, čeka dodatni namet i porez. Postavlja se pitanje hoćemo li zažmuriti pred činovnicima koji danas siliom uteruju dugove i naplaćuju namete? Složićete se da je ova pojava rđav znak našeg društvenog i državnog sistema. S toga smatram da bi mnogo pametnije i korisnije bilo postarati se za pravičnije, ekonomičnije i efikasnije državno uređenje, no o novim nametima, porezima, strogostima. Ovako ugnjetavani, opterećeni i ograbljeni narod lako može da se udruži i pobuni. Istorija nas podseća na dizanje kuke i motike, trebalo bi i članovi Vlade i poslanici da se prisete onih u čije ime rade. Narod je poput vulkana, ćuti, trpi, gunđa i onda neočekivano proradi, jurne u bunu vođen emocijama i strašću. Obično tad građani, borci za svoja prava, slobodu, dobijaju etiketu izdajnika, antipatriote, uništitelja, ali zapravo prave antipatriote i izdajnici su oni koji su dali uzrok za bunu, oni koji su potiskivali slobode i prava građanima, istovremeno podizući namete. Pogled u retrovizor nudi saznanje da se narod nikad nije bunio zbog niskih poreza, blagostanja i slobode, već zbog visokih nameta, tereta, pritisaka, ugnjetavanja i gušenja sloboda i prava. Još je turski sultan govorio u srednjem veku: „ Pazite narod kao decu svoju! Ne udrite globa i poreza“ svojim spahijama, koji ga nisu poslušali pa se i tursko carstvo okončalo kako se okončalo. Ne bude li Vlada Srbije uzela istoriju k pameti, postaće sami, antipatriote, izdajnici i grobari naroda, kojeg gura u ambis.  Napredna logika glasi kad 25% stanovništva Srbije živi u siromaštvu, kad se narod žali da mu je teško, umesto olakšica nudi dodate namete, umesto mirnog rešenja nudi se prinudna naplata, silom oduzima krov nad glavom, bespogovorno oduzima pravo na normalan život, prirodno je odupreti se napasti i štetočini svog naroda. Zar smeju ministri, poslanici, činovnici udariti na svoj narod, kad je njihov poziv da čuvaju svoje državljane od agresora. Takva nelogičnost je najnemoralniji čin u jednom društvu. Ukoliko funkcioneri, predstavnici naroda u državnim telima nemo ćute i okreću glavu od svojih građana, isti ti građani imaju pravo i dužnost takav čin kazniti.

Naravno predstavnici vlasti uvek će priupitati: „ Čime i odakle ćemo popuniti praznu državnu kasu i troškove bez povećanja nekog poreza ili smanjenja plata i penzije“? Mene lično začuđuje takvo pitanje, takvo ponašanje vlasti i takva mudrost, po kojoj ništa pametnije smisliti ili ne žele ili ne znaju, nego čim se preraspodeli na stranačke časti narodni novac iz državne kase, odmah se pribegava otežavanju života građana dodatnim nametima. Ostaje večno pitanje zašto se malo dublje ne mozga i čovečnije na građane pogleda, odmah bi se pronašao način da se kasa popuni i svi troškovi namire. Kad bi bilo političke volje, moglo bi se prestati s praksom potkradanja kase za početak. Potom bi državni funkcioneri mogli i sebi smanjiti platu, neka je srazmerna s platama prosvetnih radnika i lekara jer sramota je da najobrazovaniji i najkorisniji radnici društva rade u nehumanim uslovima za platu koja je ispod proseka. Neka se ukinu i sve nepotrebne agencije, neka se prestane s finansiranjem vladinih nevladinih organizacija, ukinu izmišljena radna mesta za partijske istomišljenike i rođake u državnim preduzećima. Kad se svi ti uzorci pržnjenja državne kase uklone, tad će se državna kasa zdravo popuniti, a građani će biti zadovoljni, mirni i napredni. To je jedini put zdravog i razumnog ozdravljenja države i izlaska iz krize, pri čemu se građani ne guraju u ambis i nesreću.  Do tada neka nam je sam Gospod u pomoći.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *