Životarimo

Živimo u zemlji polupismenih funkcionera, koji od širine svojih pogleda i horizonata, ne uspevaju ni usko da sagledaju problem i lokalno deluju. Tu su uvek i neizbežni skorojevići – kapitalisti, uvek pohlepni da svoj monopol prošire, ne pitajući za cenu. U prvi plan iskaču ljudi sumnjivog morala i iskrivljenih društvenih vrednosti.

U ovoj zemlji na brdovitom nam Balkanu  poštenom čoveku pripada margina. I niko ga ne uzima za ozbiljno… Onaj koji svoje poslove radi savesno, obaveze prema državi ispunjava redovno, služi društvu za podsmeh. Bolje prolaze ljudi koji pokušaju da iskiviraju svoje obaveze, jer njima država oprašta dug za struju, oprašta im Nastavi sa čitanjem „Životarimo“

Ko je naš predstavnik?!

Izborni sistem je skup pravila, kojim birači biraju predstavnike izvršne i zakonodavne vlasti. Postoji većinski izborni sistem u kome je pobednik onaj kandidat koji je osvojio najviše glasova. Po ovom sistemu on ima relativnu ili apsolutnu većinu. Ovaj sistem uništava partijski pluralizam po mišljenju kritičara. Postoji i proporcionalni izborni sistem koji je osmislio matematičar belgijske nacionalnosti Dont, koji po njemu i nosi naziv. Ovaj sistem se primenjuje i u Srbiji. Da biste ušli u parlament vaša lista mora imati 5% od ukupnog broja glasova na teritoriji cele Srbije. Potom se podela poslaničkih mesta vrši primenom Dontovog količnika. Nastavi sa čitanjem „Ko je naš predstavnik?!“

Profil prosečnog građanina Srbendije

Da bismo napravili određenje, bilo koje osobe i razumeli sva njena (ne)snalaženja, moramo da je smestimo u određeno vreme i kontekst. Tu zbrka i nastaje. Čini mi se da se prošlost, sadašnjost i budućnost u Srbendiji svađaju kao komšije – ili mi se ne čini? Ako sve potrebe, razmatranja, pametovanja i težnje jednog Srbendijanca osmotrim onako – dobrano, čini mi se da ću završiti u prošlosti, bez ikakvog izgleda, da očekujem razvoj lika i dela nekog Srbendijanca, osim dela u kamenu sa likom na njemu; za godinu, dve, deset ili sedamdeset – kad kome dođe vreme. Ne, nemam nikakav vremeplov da bih znala kako nas ustvari čeka prošlost, već internet i gomilu ljudi okolo-naokolo, koje susrećem svakodnevno… Nastavi sa čitanjem „Profil prosečnog građanina Srbendije“

O malom

Čuo sam ovih dana zanimljivu teoriju: Muškarci kojima je penis mali ili prosečan, imaju odnose češće od onih, koji se mogu pohvaliti veličinom. Znimljivo! Ima tu neke istine. Ako ovu teoriju potkrepimo predrasudama, da Kinezi i Indijci spadaju u grupu onih sa malim i činjenicom da imaju neverovatan prirodni priraštaj, doćićemo do zaključka da je teorija tačna. Da li svi Kinezi i Indijci imaju mali – ne znam. Nikada nisam uživo video golog Kineza, ni Indijca, a i nemam želju.

Nažalost, kada razmislim više sam uživo video golih muškaraca nego žena. U stvari, video sam više golih muškaraca uživo, nego što će i jedna prosečna žena videti u svom životu. Samo da napomenem da nisam urolog, niti bilo kakav lekar. Heteroseksualno sam orijentisan. Pa odakle mi takvo iskustvo?! Odgovor je vrlo prost: Nastavi sa čitanjem „O malom“

O baletu u Srbiji

Kada se pojavilo čudo tehnike, zvano televizija, zapadni deo sveta je to prepoznao kao fino sretsvo za zabavu. Od posla, umornom čoveku -puštana je putem televizijskih talasa, laka zabava. Mora čovek da se malo opusti posle rada.

U socijalističkom delu sveta, televizija je prepoznata kao sretstvo, koje će poslužiti obrazovanju. Marks je predvideo 8 sati rada, 8 sati obrazovanja i 8 sati spavanja. I zato su, na primer,  u SSSR-u, po završenom poslu, proleteri gledali operu ili balet. Balet je inače popularan u Rusiji. Rusi imaju i čuveni Baljšoj teatar (Bolьšoй teatr), koji je iznedrio mnoge čuvene balerine i baletane. I tako…TV program im i nije bio loš. Možda dosadan, ali loš ne. Na kraju krajeva, kultura se, izgleda, meri količinom dosade koju donese. Što je dosadnije, to je kulturnije. Budite iskreni, kada ste Nastavi sa čitanjem „O baletu u Srbiji“

O tempora, o mores!

Jugoslavija je nakon Drugog svetskog rata predstavljala jaku regionalnu vojnu i političku silu na jugoistoku Evrope. To nasleđe je imala od Kraljevine Jugoslavije. Dve Jugoslavije su imale uspešan kontinuitet u međunarodnim odnosima. Poštovali su je u celom svetu. Od osnivanja Ujedinjenih Nacija, Jugoslaviija je bila njena članica, gde je zagovarala politiku slobode, demokratije i jednakosti svih naroda i država. Ona aktivno učestvuje na međunarodnoj sceni. Od jakog položaja i uvažavanja koji je imala u svetu, tokom hladnog rata, država koja je predstavljala ravnotežu, uspela je u poslednjoj deceniji prošloga veka da izgubi kredibilitet, čast i snagu, da izgubi korak sa svetom. U novi milenijum Srbija je ponovo iskoračila na međunarodnu scenu, na krhim nogama državnog suvereniteta i integriteta. Peti oktobar nam je dao nadu za put povratka na staru slavu. Ipak kako stvari trenutno stoje, to je bio put ka konačnom ambisu.

Da taj put ka blagostanju neće biti ni malo lak, bilo je jasno i tad. Političari su na sebe preuzeli odgovornost da pokušaju da zadrži status kvo, da Srbija Nastavi sa čitanjem „O tempora, o mores!“

Vlada Srbije kao Bajern

Aleksandar Vučić je pre formiranja vlade Republike Srbije konstatovao da želi vladu koja će da funkcioniše kao tim, koja možda ne mora da ima Mesija i Ćavija, nego vladu kao Bajern, koji ima izvanredan tim, sa odličnim pojedincima. On je istakao da će se truditi da napravi najbolji tim i da Vlada bude kao jedan, dodavši da će nastojati da se “izbegne feudalizacija” ministarstava, kako je bilo do sad. No, da li se izbegla feudalizacija ministarstava? Ipak tu su nam dobro poznata lica za koje mesta uvek ima u ministarskoj fotelji. Da li ih prepoznajete? Čak se pojavila garnitura rotirajućih ministara, koji su stručni za više oblasti. Tako našu Vladu, fudbalskim rečnikom čine univerzalci poput Zorane Mihajlović i Aleksandra Antića. Pozicija libera bez razmišljanja pripala je Aleksandru Vulinu, koji je u mogućnosti da pokriva ceo teren, postiže i golove i autogolove, po potrebi.

Iako je Vladu po svom ukusu mogao da formira, da li je Vučić izabrao stručan i kvalitetan tim koji zaista može da reformiše Srbiju? Vlada kvalitetom ne podseća na Bajern, više liči na skrpljen Nastavi sa čitanjem „Vlada Srbije kao Bajern“

Dobrodošli u zemlju Sančo Pansi!

Bila jednom jedna država na Balkanu, koja je imala prirodne lepote, obradivu površinu, privredni potencijal, ali u toj državi građani su bili skloni da se pokoravaju vođi. Kritičko mišljenje u zemlji neprikosnovenosti vođe nije popularno i preporučljivo te ga iz decenije u deceniju ima sve manje. Viteški i hrabar narod ove zemlje koji vekovima prkosno i odlučno čuva svoju tradiciju, istoriju i neguje kulturu, u političkom smislu sklon je da bude raja. Želja da se potčini jednoj ličnosti, istorija je pokazala da ovom narodu samo zlo donosi. Verovanje da je vođa pametniji od svih i da najbolje zna šta nam valja činiti, donelo je samo ratove, stradanja, gubitak teritorija, ugnjetavanja, besposlenost, siromaštvo.

04.09.13-Danas

Uprkos lošem istorijskom iskustvu građani ove države razvili su odbojnost ka kritici rada vođe. Postavlja se pitanje zašto se vođa prati i podržava u svakom eksperimentu, u svakom pohodu na vetrenjače? Zašto je država uprkos beloj kugi, prepuna Sančo Pansi, koji slepo prate Don Kihota? Možda odgovor leži u tome što je Nastavi sa čitanjem „Dobrodošli u zemlju Sančo Pansi!“

M’rš iz mog sokaka!

Utakmica između fudbalskih selekcija Srbije i Albanije u žiži je svetske javnosti. Iako su kvalifikacije za odlazak na evropsko prvenstvo, koje će se održati u Francuskoj 2016. godine tek započele, susret ovih selekcija skrenuo je pažnju s dnevnih tema. Na žalost nije reč o lepršavoj i atraktivnoj igri dveju reprezentacija, nije reč ni o fudbalu, ne zbog nekakve nedopadljive i bunker taktike, već zbog toga što su utakmicu propratili nemili, politički, nesportski događaji. Sport, tako i fudbal krasi fer plej, koji očigledno na Balkanu poprima drugu dimenziju. Ono što čelnici EU i svetski moćnici  zovu zapadnim Balkanom, a što se na časovima geografije uči kao jugoistočna Evropa, ima svoju specifičnost, a to su balkanska pravila. To su pravila gde nema pravila. Praksa na ovom podneblju je takva da se zakoni tumače, a ne sprovode, tako da ne treba čuditi, što se isti  Nastavi sa čitanjem „M’rš iz mog sokaka!“