Arhive kategorija: Istorijska čitanka

Rođen u SFRJ

Rođen sam u SFRJ (to je ona država, o kojoj su otpevane brojne „ode“). Deda mi je, svom malom unuku, pripovedao, da je kao mladić otišao u partizane, kako bi dao svoj doprinos za slobodu. Pokazivao mi je ordenje, koje je zasluzio u ratu. Očaran celom pričom, u obdaništu sam često pričao o dedi. Bio sam ponosan na njega…

Postah tinejdžer. Država je pretrpela promene, te i partizani postadoše loši momci. Četnici tada behu popularni. Stideo sam se dede – bivšeg partizana.
Odrastao sam, a deda je uživao u penziji, koja ne beše mala. Ako se neko ne seća, da podsetim – učesnici u NOB-u su imali Nastavite sa čitanjem

O Somboru, samo ukratko….

U severozapadnom delu bačke ravnice leži Sombor, grad bogate istorije, tradicije i kulture, grad baroknih zvonika, trgova i parkova, širokih ulica sa drvoredima kroz koje još uvek kaska fijaker…

Začetak „Ravangrada“ treba tražiti na jednom od 14 ostrva nepregledne močvare, koju je reka Mostonga svojim tokom obilato razlivala, a danas je ona neznatna rečica u zapadnom delu somborskog atara. Imena naselja, na ostrvima Mostonge, javljaju se tek dolaskom Slovena i Mađara u ove krajeve, ali da su ta područja i ranije bila naseljena dokazuju arheološki i numizmatički nalazi (postoje i u Gradskom muzeju Sombora). Teško je reći ko su bili prvi stanovnici ovih krajeva, pa čak ni za period Seobe naroda ne možemo sa sigurnošću tvrditi koji su sve narodi ovim krajevima prolazili. Preko Bačke, koja se nalazila na putu Seobe naroda, sručili su se prema jugu, tražeči novu domovinu mnogi narodi, nastanivši se za duže ili kraće vreme i u predelu Sombora (Kelti, Jaziri, Sarmati, Huni, Goti, Avari, Slaveni i Mađari). Vrlo je slabo osvetljeno razdoblje od dolaska Slavena i Mađara sve do turskog perioda. Nastavite sa čitanjem

Kad smo bili srećni sa tako malo

Ako si bio/la dete za vreme 70, 80, 90-tih, (kao ja)

Kako si PREŽIVEO/LA?!

Deca su se vozila u kolima bez sigurnosnih pojaseva i airbag-ova. Nisu postojali sigurnosni čepovi na bočicama lekova, niti brave na fiokama i vratima. Kad smo vozili bicikle, nismo imali ni kacigu, niti štitnike za kolena i laktove. Pila se voda direktno iz česme, u bašti ili gde bismo je našli, sve dok više ne bismo bili žedni!!!! Nisu postojale flaše sa vodom za piće.

Satima smo pravili automobile od kutija, daski i cevi, a oni sretniji, koji su imali prijatelja sa biciklom, uhvatili bi se od pozadi da ih vuče na vrh uzbrdice…, ko bi se setio da nema kočnica!!!! Posle nekoliko padova našli bismo rešenje problema,…zaustavljali bismo se udarcem u drvo ili zemlju.

Eh, da! U to vreme nije bilo puno prometa. Nastavite sa čitanjem

Kratka istorija savremene porno industrije

UPOZORENjE:

Ovaj tekst sadrži neosporne istorijske činjenice koje nisu za uzrast ispod 18 godina. Zato Vas molimo da ga ne čitate u prisustvu maloletnih osoba.

Za početak razvoja savremene porno industrije se uzima kraj drugog svetskog rata i osnivanje dve konkurentne porno produkcije: istočne-Savez Istočnih Seksomana i zapadne: Sjedinjeni Zapadni Erotomani. Glavna zvezda istočne porno produkcije je bio glumac pod pseudonimom Baćuška, a glavna zvezda zapadnjaka, od tada do današnjih dana, čuveni Ujka Sem.

Za istočnu porno produkciju je bilo karakteristično da su snimali porniće sa tačno definisanim scenariom od koga niko nije smeo da odstupi. Iprovizacije nisu bile dozvoljene. Glavni glumac je uvek imao najduži tekst i on je ujedno bio i režiser. Zapadnjaci su ih optuživali da snimaju filmove koji obiluju scenama neviđeno brutalnog seksa.

Zapadnjaci su snimali Nastavite sa čitanjem

Arčibald Rajs – Čujte, Srbi!

Arčibald Rajs

(Hehtzberg u Badenu, 8. jul 1875 – Beograd, 8. avgust 1929)

Čujte Srbi

[1. juna 1928.]

Bio sam s vama kada ste bili u nevolji. Delio sam s vama patnje i da  bih to mogao, žrtvovao sam sjajan život i veoma lepu karijeru koja je mnogo obećavala. Zavoleo sam vas, jer sam na delu video vaše ljude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada se prepoznaje istinski karakter neke nacije. Zavoleo sam vas i zbog žrtava koje sam radi vas podneo, jer za ljude i stvari se u toliko jače vezujemo u koliko nas to vezivanje košta žrtvovanja.

Video sam vam, međutim, i mane, mane koje su se užasno iskazale posle rata. Neke vaše mane će, ako ih ne otklonite, biti pogubne po vašu naciju. Ne bih vam bio prijatelj ako ne bih povikao „čuvajte se“ i ako vam ne bih, uz vrline, koje su istinske i lepe, ukazao, kao u ogledalu, na vaše loše strane.

Vaša nacija je imala veoma Nastavite sa čitanjem

Petooktobarski sindrom

Petooktobarski sindrom je prvi put zabeležen u drugoj polovini 3. godine 21. veka nove ere u našoj zemlji. On, u stvari, nigde drugde nije zabeležen, osim kod nas.  Prvi lekari koji su ga opisali i pokušali da daju svoje mišljenje u javnosti, dobijali su otkaze i proglašavani su reakcionistima. Oduzimana im je dozvola za rad. Neki su se javno pokajali i dozvoljeno im je da rade kao čistači ili ložači kotlova u zdravstvenim ustanovama. Ostali koji se nisu pokajali, već su ostali dosledni svojim tvrdnjama, postali su čuveni u drugim oblastima: utovaru i istovaru džakova, kopanju kanala, uličnom sviranju, striptizu, prosjačenju… Nastavite sa čitanjem

TRLABABALANIJSKI USTAV – član 2.-7.

Nastavljamo sa predstavljanjem Ustava Republike Trlababalanije!

Nosioci suverenosti

Član 2.

Nosioci suverenosti su naoružana i sita vojska koja se grozi dezertiranja; puna državna kasa u koju ne sme svaka baraba da zavuče ruku; mogućnost da i najbogatiji završe u zatvoru, ako se ogreše o zakon; i zadovoljan narod, srećan što živi u svojoj državi.
Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost, jer se to kosi za zakonima fizike:  ne može se prisvojiti nešto Nastavite sa čitanjem

Bajka o čarobnom harmonikašu

Nekada davno, u jednoj dalekoj i demokratskoj republici, kojom pravedno i mudro vladaše predsednik i premijer… i bogati pojedinci i strani ambasadori… postojao je običaj da se politička politička pripadnost ili podobnost građana nagrađuje zaposlenjem u državnoj administraciji ili prosveti.

Narod je to voleo i svi su se rado učlanjivali u političke stranke i bespogovorno aminovali svakoj odluci onih koji vode zemlju.

Državom je vladala harmonija, a u srcima građana iskrena ljubav prema odabranoj političkoj ideologiji. Jeste da je postojao jedan mali problemčić u svemu tome (i administracija i prosveta ne zarađuju novac i ne pune državni budžet, već ga, samo, prazne), koji je se ogledao u manjku novca, ali Nastavite sa čitanjem

Smak sveta

Bili smo nedavno svedoci još jednog nuspelog smaka sveta. Neko mu se nada a neko raduje. Kod nas neće biti skoro, mi kasnimo za svetom nekih 30 godina. Bilo je i ranije nekih najava i obećanja, ali ništa.

Bilo je i nekih obećanja još davnih šezdesetih godina prošlog veka. Ova je priča isitnita. Desilo se sve u jednom selu blizu mog grada. Neću da navodim ime mesta, ne bi bilo lepo.

Neko je najavio smak sveta. Narod ko narod, voli da se plaši i da živi u strahu od nečega. Nastavite sa čitanjem

USTAV DEMOKRATSKO DEMOKRATSKE REPUBLIKE TRLABABALANIJE – član 1.

Kao što je u jednom od naših prethodnih tekstova najavljeno, redakcija Zadružnog konja vam predstavlja prvi deo Ustava Republike Trlababalanije

USTAV DEMOKRATSKO DEMOKRATSKE REPUBLIKE TRLABABALANIJE

Na osnovu pritisaka razjarene rulje, koja stoji ispred zgrade Skupštine, sa bakljama u rukama i preti da će istu zapaliti da u njoj pogorimo kao pacovi, ako ne dokažemo „da ne jedemo za džabe narodni lebac“,  Nastavite sa čitanjem