Arhive kategorija: Gledanje u pasulj

Ako se istorija ponavlja…

… mi ćemo, opet, najebati i to zbog fudbalske utakmice sa Albanijom.

Prvo će, pre utakmice, Savet NATO-a uputiti zahtev Fudbalskom savezu Srbije da se tokom utakmice svi naši igrači povuku u naš šesnaesterac i da iz njega ne izlaze, kao i da izuju kopačke i loptu šutiraju bosim nogama. Ako odbijemo zahteve NATO-a, opet će nas spopasti anđeli.

Mi ćemo, normalno, prihvatiti uslove NATO-a jer je on naš partner i prijatelj.

Albanci će „švercovati“ igrače, pa će u ekipi biti i onih koji nemaju albanski pasoš, ali će nasrtati kao ludi. Biće lako prepoznatljivi po dugim bradama i uzvicima „Alah akbar“ kad god daju gol.

Pravdu na utakmici neće deliti sudijska trojka, nego Nastavite sa čitanjem

Da li je vreme da se kuka i motika opet dignu?

Za srednji vek se vezuje epitet “mračni”. Zemlju je tad prekrio duhovni mrak. Tamu i nestašicu građanima podarilo je korumpirano sveštenstvo. Umesto da budu svetlost i uteha narodu, bili su im porobljivači i tamničari. Korumpirana crkva pobratimljena sa pohlepnim vlastodršcima i bahatim plemstvom, pljačkaški je vladala nad ljudima. Kada je takav robovlaničko – eksploatorski sistem počeo da truli i propada iznutra, niklo je smelije i šire buđenje naroda. Pojavljuju se struje i pokreti koji ustaju protiv sprege duhovne i svetovne vlasti na račun radnog, običnog čoveka.

Zategnutost društvenih odnosa na relaciji feudalac – kmet, počela je da varniči kroz seljačke ustanke, posle krstaških ratova papstva i njemu odanih kruna Evrope. Nastavite sa čitanjem

Zoran Đinđić po drugi put među Srbima

Zoran Đinđić.

Prvi demokratski premijer postmiloševićevske Srbije. Mučki ubijen u atentatu koji je bio veliko finale velike i vrlo providne zavere velikih razmera. Pošto je se to odigralo u Srbiji, a u njoj je nemoguće utvrditi ni koji je dan imeđu srede i petka, da li je Januar zimski ili letnji mesec, niti koja reka protiče ispod Savskog mosta, nije bilo moguće ni utvrditi pravu istinu o toj tragediji.

Legenda kaže da će se Zoran vratiti da pomogne srpskom narodu, onda kada sistemska korupcija dođe dotle da niko neće ni „Dobar dan“ da ti kaže, ako mu ne daš deset evra i kada mafija preuzme državne institucije.

Godina 2012. Mart mesec. Sedište Demokratske stranke. Svi članovi glavnog odbora su na proslavi dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. U zgradi su ostali samo portir Marisav i čistačica Ljubinka. Tačnije samo Ljubinka, jer je Marisav pobegao pre isteka radnog vremena, pošto mu je sinovac šef stranačkog obezbeđenja, pa može da „’vata krivinu, kad god mu je volja“. Nastavite sa čitanjem

Evo rešenja!!!!

Našao sam rešenje za naše društvo! Kako iskoreniti kriminal, smanjiti državni aparat, smanjiti poreze, smanjiti bankarske kamate, kako uspostaviti bolje i sigurnije društvo – i to sve u jednom potezu!!! A, ne! Ako ste pomislili da sam marksista i da sam pristalica teze o odumiranju države – pogešili ste. Nisam poveden ni anarhijskim idejama o potpunom bezvlašću.

Na ovim našim prostorima nikakvi liberalni načini upravljanja društvom nisu prolazili dobro ni za vladara ni za podanike.

Da ne dužim, upravu ovom zemljom treba da pruzme mafija. I to ne ova naša nego ona prava, sicilijanska. I ovi naši su potekli iz redova našeg naroda tako da su previše alavi, a i svakom našem čoveku draže je parče vlasti od bilo čega.

Tako lepo mi da zamolimo Sicilijance da dođu malo kod nas. Ma, šta malo, neka dođu bar na jedno 500 godina kao i Turci. Pa kada pokvarimo i njih sami će da pobegnu, a posle neka se nađe neko drugi ko će da razbija glavu sa nama ovakvima kakvi smo. Nastavite sa čitanjem

APOKALIPSA, BATO!

 

Možda mi se čini, ali imam utisak da mnoge hvata ’’prpa’’ od smaka sveta. Pogotovu naše političare: glasači više veruju tamo nekim Majama, koji su živeli pre, ko zna koliko, nego njima, lopovima koji nas lažu u u vremenu u kome živimo. Kada neki političar nešto obećava, recimo tačnu godinu ulaska naše domovine u Evropsku uniju ili tačnu vrednost stope inflacije, u procentima, za narednu godinu, ljudi odmah uzvraćaju sa: „More, nosi se bitango, lopovska! Laži nekog drugog!“ A, kada slušaju šta su Maje proračunale u 1. veku stare ere, počnu da klecaju kolenima. Neverovatno… Ne zna se šta je teže: biti političar koji bezuspešno laže ili biti glasač koji veruje Majama. Nastavite sa čitanjem

Sigurna ženska šuma

  • „’Il me ženi ’il tamburu kupi, ja u nešto udarati moram!“
  • „Ko se bije – taj se voli!“
  • „Batina je iz raja izašla!“
  • „…kad to čovek čuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove ženu u sobu: “Hodi, ženo da ti kažem. Pa sve batinom po njoj: “Eto, to je ženo! Eto, to je ženo!“ I tako se žena smiri i nikada ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao.

Tako je to u našem narodu! Svaki prosečan muškarac ima potrebu za udaranjem. Na žalost, tambura je pravljena od slabog materijala, pa je nepraktična, jer može da posluži samo za jednokratno udaranje, ako je, baš,“od srca“. Žene su praktičnije. One imaju neograničen rok trajanja. Mnoge trpe udaranje od stupanja u brak, pa do svoje ili suprugove smrti. Živi su organizmi, pa imaju sposbnost regeneracije. Polomiš ih – one srastu i zarastu. Opet ih polome, one se opet obnove! Neverovatno! Zbog toga u našoj zemlji ima vrlo malo tamburaša, a mnogo muževa. I, skoro, svaki tamburaš je, ujedno i muž! Ima čast da priušti sebi mogućnost da bira hoće li udarati u tamburu ili po ženi ili i u tamburu i po ženi. To se zove“varijacija na temu“.

Nastavite sa čitanjem

Sigurna ženska šuma – epilog

Projekat „Sigurna ženska šuma“ je ušao u završnu fazu realizacije.

Juče (iz bezbedonosnih razloga Vam ne možemo reći doba dana) je krenuo prvi konvoj od tri kamiona koji je odvezao prvi kontigent žena i dece u „Sigurnu žensku šumu“. Posle utovara, a pre polaska, hrabri vozači (jer, samo takvi su kadri da se upute u šumu punu vukova, naoružani samo kompletom za prvu pomoć kineske izrade) su se počastili đakonijama koje im je poslala Vlada naše zemlje, a kupljene su sredstvima iz zadnje tranše kredita kojeg smo dobili od MMF: gajba piva, tri puta po 300 grama parizera, tri kesice od 100 grama lajt majoneza i tri polovine vekne hleba, presečene „popreko, za sendvič“.  Od inostranih nevladinih oragnizacija koje se bore za prava žena su dobili po jedan primerak najnovijeg broja muškog časopisa „Plejboj“ na engleskom jeziku. Nastavite sa čitanjem