Zadružni konj

Našao sam rešenje za naše društvo! Kako iskoreniti kriminal, smanjiti državni aparat, smanjiti poreze, smanjiti bankarske kamate, kako uspostaviti bolje i sigurnije društvo – i to sve u jednom potezu! ! ! A, ne! Ako ste pomislili da sam marksista i da sam pristalica teze o odumiranju države – pogešili ste. Nisam poveden ni anarhičnim idejama o potpunom bezvlašću. Na ovim našim prostorima nikakvi liberalni načini upravljanja društvom nisu prolazili dobro ni za vladara ni za podanike.

Da ne dužim, upravu ovom zemljom treba da pruzme mafija. I to ne ova naša nego ona prava, sicilijanska. I ovi naši su potekli iz redova našeg naroda tako da su previše alavi a i svakom našem čoveku draže je parče vlasti od bilo čega.

Tako lepo mi da zamolimo Sicilijance da dođu malo kod nas. Ma, šta malo, neka dođu bar na jedno 500 godina kao i Turci. Pa kada pokvarimo i njih sami će da pobegnu a posle neka se nađe neko drugi ko će da razbija glavu sa nama ovakvima kakvi smo. (dalje…)

Možda mi se čini, ali imam utisak da mnoge hvata ’’prpa’’ od smaka sveta. Pogotovu naše političare: glasači više veruju tamo nekim Majama, koji su živeli pre, ko zna koliko, nego njima, lopovima koji nas lažu u u vremenu u kome živimo. Kada neki političar nešto obećava, recimo tačnu godinu ulaska naše domovine u Evropsku uniju ili tačnu vrednost stope inflacije, u procentima, za narednu godinu, ljudi odmah uzvraćaju sa: „More, nosi se bitango, lopovska! Laži nekog drugog!“ A, kada slušaju šta su Maje proračunale u 1. veku stare ere, počnu da klecaju kolenima. Neverovatno… Ne zna se šta je teže: biti političar koji bezuspešno laže ili biti glasač koji veruje Majama. (dalje…)

• „’Il me ženi ’il tamburu kupi, ja u nešto udarati moram!“
• „Ko se bije – taj se voli!“
• „Batina je iz raja izašla!“
• „…kad to čovek čuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove ženu u sobu: “Hodi, ženo da ti kažem. Pa sve batinom po njoj: “Eto, to je ženo! Eto, to je ženo!“ I tako se žena smiri i nikada ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao.

Tako je to u našem narodu! Svaki prosečan muškarac ima potrebu za udaranjem. Na žalost, tambura je pravljena od slabog materijala, pa je nepraktična, jer može da posluži samo za jednokratno udaranje, ako je, baš,“od srca“. Žene su praktičnije. One imaju neograničen rok trajanja. Mnoge trpe udaranje od stupanja u brak, pa do svoje ili suprugove smrti. Živi su organizmi, pa imaju sposbnost regeneracije. Polomiš ih – one srastu i zarastu. Opet ih polome, one se opet obnove! Neverovatno! Zbog toga u našoj zemlji ima vrlo malo tamburaša, a mnogo muževa. I, skoro, svaki tamburaš je, ujedno i muž! Ima čast da priušti sebi mogućnost da bira hoće li udarati u tamburu ili po ženi ili i u tamburu i po ženi. To se zove“varijacija na temu“.

(dalje…)

Projekat „Sigurna ženska šuma“ je ušao u završnu fazu realizacije.

Juče (iz bezbedonosnih razloga Vam ne možemo reći doba dana) je krenuo prvi konvoj od tri kamiona koji je odvezao prvi kontigent žena i dece u „Sigurnu žensku šumu“. Posle utovara, a pre polaska, hrabri vozači (jer, samo takvi su kadri da se upute u šumu punu vukova, naoružani samo kompletom za prvu pomoć kineske izrade) su se počastili đakonijama koje im je poslala Vlada naše zemlje, a kupljene su sredstvima iz zadnje tranše kredita kojeg smo dobili od MMF: gajba piva, tri puta po 300 grama parizera, tri kesice od 100 grama lajt majoneza i tri polovine vekne hleba, presečene „popreko, za sendvič“.  Od inostranih nevladinih oragnizacija koje se bore za prava žena su dobili po jedan primerak najnovijeg broja muškog časopisa „Plejboj“ na engleskom jeziku. (dalje…)