Šta je cenzura u XXI veku?

 

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac je jednom prilikom rekao: „U zemljama gde postoje velike debate o cenzuri u medijima bespredmetno je govoriti o tome da li postoji cenzura“. Možda bi ova definicija cenzure imala osnova u novovekovnom društvu, ali danas nikako. Postavlja se pitanje zašto uopšte postoje debate o cenzuri, ako ona nije prisutna u našem svakodnevnom životu. Možda bismo mogli da se složimo s ministrom kulture i informisanja, da nismo nemi svedoci gašenja kritičkih emisija, da novinari koji postavljaju pitanja nadležnima, nisu ugroženi, da oni koji još uvek pokušavaju da se bave istraživačkim radom, što im je u opisu posla, nisu etiketirani od „političke elite“ kao državni neprijatelji broj jedan ove male, bedne i osiromašene Srbije. Nastavi sa čitanjem „Šta je cenzura u XXI veku?“

Uskliknimo s poštovanjem svetoj baštini našoj!

Vozim se gradskim prevozom, odlučih malo da posetim starog prijatelja i ugrejem se šoljicom čaja. U jednom trenutku iza mene sedoše deca, bili su to đaci završnih godina osnovne škole, ili možda pak prve godine srednje. Volim tako da oslušnem dečačke dogodovštine i čujem njihov pogled na ovaj sve sumonriji svet. U jednom trenutku, jedan dečačić započe arogantno da dobacuje: “Ko je taj lik Sveti Sava i zašto ga svi toliko forsiraju”? Drugi dobacuje: “Ma šta je bitno ko je i šta je, bitno da imamo čas manje, biće proslava, besplatno piće i verovatno nešto slatko”. Javila se i jedna devojčica koja se suprotstavila rečima da je Sava gradio manastire, kako bi narod imao gde da nađe utehu, da bi danas sveštenici to zloupotrebili pa zarađuju na vernicima. Posle se razgovor sveo na galamu, negodovanje, blaćenje crkve i države. Začudilo me da niko nije ispravno odgovorio ko je zaista bio Sveti Sava. Nastavi sa čitanjem „Uskliknimo s poštovanjem svetoj baštini našoj!“

VICH (Very Important Chesnica)

VIČ (Vrlo Važna Česnica- eng. skr. VICH) je ritualna poslastica koja je u postpetooktobarskoj Srbiji zamenila zastarelu česnicu na božićnim trpezama svake srpske proevropske vlasti. Prosto rečeno, kad god se organizuje proslava Božića u zgradi Vlade ili Predsedništva, umesto nekadašnje česnice lomi se VIČ. Česnicu lome samo obični ljudi u svojim kućama.

Za VIČ ne postoji precizno napisan recet, jer je pravljenje po Nastavi sa čitanjem „VICH (Very Important Chesnica)“

SNS vs PROSVETARI

Ministar Verbić je izjavio da će se naći neko drugi ko će oceniti učenike na kraju polugodišta, ako to ne učine prosvetari koji su radikalizovali svoje proteste.

S obzirom na to da SNS raspolaže jako kvalitetnim intelektualnim kadrovima koji su svoje skupo plaćene diplome stekli na eminentnim provincijskim univerzitetima, Vladi neće biti teško da nađe alternativu pobunjenicima.

Srpski jezik – svi članovi SNS koji imaju funkcije portparola na bilo kom nivou, a znaju sve padeže, sva slova i pročitali su najmanje tri knjige u zadnjih trideset godina života.

Engleski jezik – svi članovi SNS koji mogu bez čitanja prevoda da gledaju i razumeju sve Švarcenegerove filmove.

Nemački jezik – bivši gastarbajteri proterani iz Nemačke i Austrije zbog rada na crno. Svoje znanje nemačkog mogu dokumentovati simultanim prevodom švapskih pornića. Članovi SNS.

Matematika – svi Nastavi sa čitanjem „SNS vs PROSVETARI“

Baš kako treba!

Imali smo državu, ni malu ni veliku, nego taman kolika nam treba. Živeli smo u njoj, ni lepo ni ružno, nego baš kako treba. Imala je ta država praznike i neradne dane, taman koliko treba. Imala je i cenjen pasoš, pa kome se u njoj nije sviđalo, otišao bi daleko – koliko treba.

Beše malo i  podjebavanja na nacionalnoj osnovi u toj državi, taman koliko treba, da nastanu vicevi. Bilo je i policije u takvoj državi, koja je hvatala lopove – baš kako treba! A, svi su pomalo krali (pardon kraduckali) – koliko kome treba. Činovnika je bilo taman koliko Nastavi sa čitanjem „Baš kako treba!“

Naša lisica ne davi kokoške!

 

Naša šuma se, na prvi pogled, ne razlikuje puno od ostalih šuma na našoj planeti, ali je nešto, ipak, čini posebnom: ona je zahvaćena tranzicijom. Ta tranzicija je neko do zla Boga zajebano stanje koje se ne može uporediti sa bilo čim poznatim, niti je iko živi može definisati. U stanju je da uništi šumu gore od ikakvog požara, najezde gubara ili planske šumokrađe. Zna se samo da su je u našu šumu doneli šumari i lovočuvari sa zapada sa namerom da obezvrede šumu i kupe je za pola groša. Da je šuma zahvaćena tranzicijom prepoznaćete po fizičkom izgledu životinja, po njihovoj promenjenoj psihi, asocijalnom ponašanju, narušenim međuživotinjskim odnosima i po narušenoj hijerarhiji među zverima. Životinje su mršave, neuhranjene, pa su zato podmitljive i spremne na svakojaka poniženja. Došlo je vreme da je, nekada debeli jazavac kome je jazbina tokom cele zime bila puna klipova kukuruza, sada ispijeni mršavko koji ne može da zapadne u hibernaciju koliko mu krče creva, već mora da rinta za šaku ovsa kod bogatog tvora koji je od nekadašnjeg smrdljivog mršavka postao naparfemisani debeljko koji živi u raskoši.

Kao što rekoh, životinje su promenile narav, pa je, recimo, vidra usporena, vrabac se plaši visine, a Nastavi sa čitanjem „Naša lisica ne davi kokoške!“

Hoćemo privredni rast, ne recesiju!

Da nam se ne piše dobro najavio je još početkom godine, sada već bivši ministar finansija Lazar Krstić, objavivši da je u ime države Srbije podigao povoljan kredit od Arapa, kako se dodatno ne bismo zadužili. Da arapski kredit, ipak nije Božiji dar, svedoče nam mere smanjenja plata i penzija. Mirko Cvetković je uveo praksu nekontrolisanog zaduženja. Njegova vlada je podigla veliki broj nepovoljnih kredita kako bi se podstaklo stranačko zapošljavanje i nepotizam u javnim preduzećima. Zbog darovitosti prema ovoj grupi ljudi, dobio je nadimak Deda Mraz. Ipak ta politika zadužiti građane Srbije, kako bi politički istomljišenici imali veće plate i penzije kažnjena je 2012. godine na parlamentarnim izborima. Glasalo se za prestanak ovakve prakse. No, naprednjaci dolaskom na vlasti ne menjaju svest, te se sa zaduženjima ipak nastavilo, pravile su se razne makete, uzimale lične karte javnim preduzećima i slično. Iako smo imali brojne programe izlaska iz Nastavi sa čitanjem „Hoćemo privredni rast, ne recesiju!“

Dani Škotske u Srbiji

Ne znam da li je to slučajnost ili je nešto drugo u pitanju, ali ovih dana očekujem da se Šon Koneri pojavi u Drugom dnevniku RTS-a. Kad god uključim tv iz njega izroni ser Šon. Na programima naših televizija ovih dana su poprilično zastupljeni filmovi o Škotskoj ili filmovi u kojima je slavni Škot glavni lik koji se bori za mir u svetu i tako to. Da li je to baš slučajno? Za neki dan će se održati referendum o nezavisnosti Škotske. Televizija nas podseća kroz film Hrabro srce kako su se borili za suverenitet i terotorijalni inetegritet i poštovanje ljudskih prava i prava manjina. Sada posle nekoliko vekova od događaja u pomenutom filmu oni se ponovo bore za nezavisnost. Nastavi sa čitanjem „Dani Škotske u Srbiji“

Srbijo, duvaj slobodno i vidi da li dišeš!

Građani Srbije će napokon, posle viševekovne borbe za slobodu i samostalnost, moći da odahnu, a Boga mi i malo udahnu.

Naime, od 1. jula leta Gospodnjeg 2014. srpski parlament će na predlog i molbu Evropske unije da uvede „paketić“ zakonskih mera o legalizaciji marihuane – melema za napaćenu dušu i usahli mozak, što će sigurno, ako ne i 100%, povoljno uticati na opšte zdravstveno stanje nacije.

Ova višenamenska blagorodna trava, moći će da se zasadi u saksiji na balkonu, u dvorištu, kako kućnom tako i školskom, u parkiću i na svakom drugom mestu gde je plodno tle.

Dok u Skupštini traju pregovori da li će „gradsko zelenilo“ da se stara o negovanju i zalivanju ovih biljaka na javnim površinama, kako bi i država učestvovala u ozdravljenju, buđenju i osvešćivanju naroda, građani već slobodno mogu da vrše pripreme za primenu novog zakona i opojne biljke sa blagotvornim dejstvom. Nastavi sa čitanjem „Srbijo, duvaj slobodno i vidi da li dišeš!“

Možeš biti samo je’an

U nedelju 16. marta, od 8 od 20 sati, otvoren je bio konkurs „rijaliti šou“ programa za sve punoletne građane Srbije pod nazivom „Možeš biti samo je’an“. Konkurisalo je nešto više od 50% stanovništva, iako se oko 13,00 sati, najverovatnije zbog sujeverja, verovalo da je slaba zainteresovanost za ovakav način iživljavanja, odnosno preživljavanja. Pomoć psihofizičkoj pripremi kandidata, dva, tri meseca pre i za vreme trajanja konkursa, pružali su kokteli od zejtina, šećera i vegete, koje su neokrepljeni i nepotkrepljeni građani konzumirali i koji su im svojim snažnim dejstvom davali energiju i hrabrost da se prijave i oprobaju svoje veštine borbe za opstanak. Nastavi sa čitanjem „Možeš biti samo je’an“