Ovog vikenda se u mojoj otadžbini održava finale svetskog prvenstva u šibicarenju. Najzad ćemo znati ko ume i tuđu majku da zajebe ne bi li ga gledala ko rođeno dete.

Tradicija šibicarenja u mojoj zemlji je prastara. Ali, kao sportska disiciplina je legalizovana 1990. godine. Tada je se održalo prvo državno prvenstvo i na njemu je pobedio čuveni Boba Morgen. Vremenom je postalo jasno da su najbolji šibicari sveta upravo naše gore listovi, pa je naše državno prvenstvo dobilo status svetskog. Ko na njemu pobedi, taj je u stanju Boga da ubedi da čita Bibliju naopačke.

Ovo je 10. po redu svetsko prvenstvo. Da na njemu učestvuju,  stekli su pravo samo oni šibicari koji su uspeli da zajebu više od 10.000 naivčina i da ih vrate kući bez para i odela. Pred samo takmičenje, izgledalo je da će borba biti ravnopravna i neizvesna, što je se pokazalo kao netačno.

Kao što znate šibicarenje se izvodi sa tri prazne šibice i jednom kuglicom. To je tradicionalni metod. Međutim, ove godine, dvojica takmičara, koji su se plasirali u finale, napravili su pravu revoluciju u ovoj plemenitoj mahinaciji. (dalje…)

Skandal je naša oguglalost na skandale.

***

Još nisu prošla vremena onih čije vreme nije prolazilo.

***

Demokrate su preuzele inicijativu. Dosta su ovi srali.

***

Propalo je sve što je bilo sklono padu, a ono što je ostalo, samo što nije palo. (dalje…)

Izborno proleće

Dvoglavi orao umorno poleće

Srbiju čeka izborno proleće.

Vojska lešinara bitku bije

za pravo nad lešom zemlje Srbije.

Narodne vođe-trgovci vlašću

zaklinju se sumnjivom čašću.

Složno pljuje brat na brata

sa bilborda i plakata.

Svaki zna izlaz iz teškog stanja.

Pljušte slatka obećanja. (dalje…)

Četvrtak, 19.april ljeta gospodnjeg 2012. Inđija, parking ispred novootvorenog „Fashion Park Outlet Centra“ oko 12h…

Prilazeći ulazu u „ Fashion Park Outlet Centar“ primetim više crnih, luksuznih limuzina, uglavnom Mercedesi i Audi, parkiranih na parking mestima rezervisanim za invalidna lica.

Parking mesta vidno obeležena horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, da su namenjena i rezervisana za invalidn a lica, a na njima parkirana vozila iz voznog parka Vlade Srbije, Vlade AP Vojvodine i Skupštine Srbije, sve sa vozačima koji se šetaju oko njih, čekajući visoke državne i pokrainske predstavnike, ministre i poslanike u skupštini Srbije i AP Vojvodine, da se vrate sa zabave i proslave, organizovane u čast otvaranja ovog objekta. (dalje…)

Sveto mesto svih alkoholičara, dragstor, zadnjih dana postalo je epicentar ingenioznih ideja i bistrih planova za budućnost (što je u prošlosti bilo zastupljeno u manjoj meri). Mnogi se probisvet-geniji, bivši statisti psiholoških bolnica i čistokrvni alkoholičari okupljaju u ovoj Meki nebuloze skoro svake večeri, i razmenjuju hipoteze o izborima, Evropskoj uniji, sumpornoj kiselini, salinitetu Bovanskog jezera i mnogim drugim, nama nestvarnim temama.

Iako zakleti nealkoholičar, igrom slučaja bio sam prosvetljen prilikom da prisustvujem jednoj od njihovih „intelektualnih“ debati:

(Uloge tumače: Mile – inače moj deda sa oko 70 godina, bio u ludnici,  Vantra – Mlad, oženjen čovek sa ćerkicom, Dimenzija – Isto tako mlad, zaluđenik za poker i Zaki – stari statista dragstora, tu čami već jedno 40 godina, i sa njima Ciga – Rom, umetnička duša u svojim tridesetim, blagi disleksičar.)

- Mile: ’Ajde sada, gospodo, položite pare na sto, pobedio je Mančester.

- Zaki: Aaa, Mile, jebaću ti ja ’lebac kad izgubi.

- Ciga: Milje, ja nemam, jedva sam ’zbrao za ’leba jutros. (dalje…)

Ponovo se glasa između života i smrti, između naprednih snaga i sila mraka, belih anđela i crnog đavola.

Čini se da izbor nikada nije bio lakši, samo opet tu nešto ne štima.

Prvi utisak koji se stiče je da kao nikada do sada političari ni sami ne veruju u ono što pričaju. Kao da je i njima jasno da bezočno lažu one nesrećnike koji su primorani da ih slušaju. Vlast moli boga da izgubi, a opozicija da ne pobedi!?

Obećanja i priče o boljitku, ako pobedi ta i ta stranka su toliko neubedljiva i mlaka kao dramaturgija u latino-sapunicama. (dalje…)

Naš kvalitet života je ona količina lošeg koja nam ispunjava dane.

***

Narod ima vlast sve dok ne dobije vladu.

***

Kod nas je razlika između radnika i jadnika samo u tome što radnici idu na posao.

***

Treba oporezovati i vazduh – da vlada lakše diše! (dalje…)

„Kad stigosmo pod šatora

U ciganski dvorac lep,

Na mom konju sve je suvo,

Pokis’o mu samo – rep.“

Ciganin hvali svoga konja, J. J. Zmaj

Negde u Africi, 1652. godine, Jan van Riebeeck, onako ošamućen od umora i duge plovidbe, stupa na divlje, pustinjsko tle i nalazi se oči u oči sa naoružanim domorodcima. Da nisu toliko zbunjeni njegovim tirkiznim kaputom ondašnjeg ekvivalenta Gučiju i markantnim, ponosnim držanjem kao u prosečnog džipadžije, ucmekali bi ga sa svega nekoliko strela, proverenom metodom. Ili, još proverenijom, kamenom u glavu. Međutim, dva minuta zbunjenosti bila su dovoljna da Riebeeck i njegova dosetljiva ekipa dograbe trobojku i nabace šarmantne, propagandne osmehe. Riebeeck zabada zastavu u zemlju i obraća se divljacima uskličući divnu vest: „Čestitamo, dobili ste status kandidata!“. Dalju priču znate.

Koliko je promocija važna, izlišno je govoriti. Po profesorskom rečniku, ona je kao kompas za moreplovca, štikle za mladu udavaču, čep za Koka Kolu, ona je nešto bez čega se ne može zamisliti civilizacija. Kada bi se profesorski rečnik preveo na domaćinski, promocija bi bila ona korisna hemijska tvar koja bi naterala pile da se raduje koljačkom nožu, a čije bi dejstvo prestalo tek onda kada bi crvenkast nož već ležao u sudoperi. Promocija je, po definiciji, jedan od najvažnijih oblika manipulacije od kad postoji slobodno ropstvo. . pardon, slobodan izbor. Danas te puštaju da sam biraš, samo ti malo pomažu u tom izboru. Ne previše, tek kažu neku lepu reč (kao na primer, „Evropa“) tek ponekad (kao, na primer, 5249 puta dnevno), pa obave neku finu, diskretnu demonstraciju ili prikažu nekakvu značajnu domaću ličnost koja se profesionalno bavi tenisom. Ovakva promocija teniskih ličnosti namenjena je ljudima iz dalekih krajeva koji su dovoljno glupi da pomisle da su u nekoj zemlji svi njeni stanovnici profesionalni teniseri baš kao taj jedan promovisani, i da, zahvaljujući tome, imaju bolje mišljenje o toj zemlji (pri čemu ih za to mišljenje niko i ne pita niti je ikoga briga za njihovo mišljenje dok god rate za kredit redovno pristižu). (dalje…)

Kosovo se preselilo iz preambule Ustava u fusnotu.

Autor: Željko Marković

Prateći vesti ovih dana iz našeg južnog susedstva, teško je ostati ravnodušan, a ne biti zlurad.

Naime, naš južni sused u UN-u priznat kao BJRM, ovih dana je u centru pažnje zbog međunacionalnog sukoba sopstvenih građana. Po ko zna koji put.

Ako ćemo pošteno, najmanje mi treba da gledamo u susedno dvorište jer i onako imamo masu sopstvenih problema i nezavršenih poslova, ipak…

Ako se setimo kako se u bliskoj prošlosti dok je Srbija bila u mnogo težem problemu, taj isti sused držao hladno, na distanci sa manje-više simpatija prema našim građanima albanske nacionalnosti pravo je pitanje šta sada ljudi u Srbiji pomisle kada slušaju vesti o sukobima Albanca i samoproglašenih „potomaka Aleksandra Makedonskog“.

Pravdao je svoj stav naš južni sused izgovorom što u sopstvenoj zemlji ima mnogo više Albanaca nego li onih građana koji se izjašnjavaju kao Srbi pa je to svrstavnje na anti-srpsku ili ti albansku stranu njihov državni interes. (dalje…)