Zadružni konj

Svedoci smo svakodnevnih apela, kako političara tako i ostalih javnih ličnosti, vezanih za podizanje nataliteta i sputavanje bele kuge. Čini mi se da su bebe postale odlično sredstvo promocije. Kako političke tako i poslovne. O političkoj promociji ne vredi više trošiti reči, sve je jasno i „transparentno“.

Korišćenju dece u svrhe političke promocije, put je svojevremeno utro pokojni premijer, Zoran Đinđić, kada je izašao u javnost sa svojim sinom. To je tada bilo razumljivo. Imali smo staromodan doživljaj i predstavu o političarima. Doživljavali smo ih kao dosadne, uštogljene i nezanimljive. Mislili smo da oni nikada ne izlaze iz svojih kancelarija, da nemaju društveni život, prijatelje, rodbinu, pa ni decu… Za decu smo uglavnom saznavali iz štampanih medija, kada su hapšena i zatvarana zbog droge i sličnih ispada… i to u retkim slučajevima. Nečija deca su, opet, volela brzu vožnju, a neka postajala poznata po svom intimnom životu. (dalje…)

Postizborni sindrom je bolest, prvi put zabležena posle pada Berlinskog zida u zemljama Istočne Evrope. Bolest je veoma raširena i na našim prostorima! Sindrom je veoma ozbiljan i izaziva veoma neprijatne simptome. Javlja se nekoliko meseci posle izbora i najčešće se ispoljava kao „opšte nepoverenje u političare i državu“!

Kod starijih osoba dolazi do akutnog i hroničnog gađenja na političare i politiku, do ozbiljnih alergija na pomen političkih stranaka i pre svega stranačkih vođa. Kod nekih starijih osoba karakteristična je i pojava efekta „pileće pameti“ ili „pilećeg pamćenja“! Neki stručnjaci taj efekat nazivaju i „efektom kokošijeg mozga“. To je najblaži oblik bolesti, jer (dalje…)

Kažu da je „inat“ reč koju je nemoguće prevesti na neki drugi jezik! Verovatno ostali narodi i nemaju reč koja na sličan način opisuje to specifično stanje duha i svesti u nekim određenim trenucima! Neki, opet, misle da je „inat“ reč koju koristimo mi, Srbi, kad hoćemo da se kurčimo pred strancima, a nemamo nikakav drugi argument. Često ni sami ne umemo da objasnimo značenje ove reči, pa, je često definišemo kao situaciju kada „nešto činimo ili ne činimo iz prkosa prema nekome ili nečemu“. Ali, kako objasniti reč „prkos“?? Bilo kako bilo, svi znamo, ili makar osećamo šta ta misteriozna reč znači!

A, zašto vam sve ovo govorim! Zbog toga što ste sinoć, u polufinalnom meču US Open-a, mogli da vidite „inat“ na delu! Mogli ste da vidite šta sve može da se dogodi iz „inata“! Inat je nama uglavnom (dalje…)

Da se razumemo! Nemam ja ništa protiv svojih roditelja. Volim ih i poštujem i zahvalan sam im na svemu što su učinili za mene! Ali jednu stvar ne mogu da im oprostim. Ne mogu im oprostiti što su me naterali da učinim nešto što će kasnije, ispostaviće se presudno, uticati na moj život i moje blagostanje. Ispričaću vam na šta u stvari mislim!

Vidite, dok sam bio dete, užasno sam voleo igračke! A od igračaka opet najviše puške, pištolje, pa automatske puške, mitraljeze, pištolje sa vakuum strelicama, pištolje na vodu itd. E sad, zahvaljujući toj mojoj dečijoj strasti ka oružjem, interesantna su mi bila i sva zanimanja koja su podrazumevala nošenje pištolja. Jedva sam čekao da porastem pa da postanem vojnik. Vojnici su mi bili interesantni pošto su nosili i automatske puške. Sviđao mi se posao oficira. I portiri su mi čak bili interesantni! Ali, jedno zanimanje me je posebno oduševljavalo. Zanimanje policajca. Sanjao sam kao klinac da budem policajac kad porastem! Vauuu! Pa, da nosim uniformu, (dalje…)

Ja sam jedan od srećnika koji žive u jednoj maloj opštini na rubu Šumadije.

Naša mala opština puno vodi računa o svojim građanima! Veoma je obzirna prema nama i uopšte nas ne gnjavi kojekakvim glupostima iz svakodnevnog političkog života. Obaveštavaju nas samo o bitnim stvarima! Na primer kad se krpi neki sokak, kad se uvode korisni servisi poput naplate parkinga, pauk servisa, naplate garažnih mesta itd. Takođe, vole da nas iznenade i ponekim koncertom ili festivalom, pogotovo ako je izborna godina! Svaka im čast! Zašto bi se građani opterećivali glupostima i perifernim stvarima kao što su kašnjenje plata, rupe na putevima ili, ne daj Bože, neplaćenim računima za škole i obdaništa. Zamislite da se javnosti saopšti, na primer, da kasne naknade za novorođenčad! Kakvu korist javnost može da ima od toga!? Samo bi se nepotrebno unosila panika! Takve informacije bi samo naškodile građanima i uzburkale, inače, mirnu i pitomu klimu naše male opštine! (dalje…)

Naši političari su prave diplomate! Govore puno, a ne kažu ništa!

Zadružni konj