Biće Prajda ili ne, pitanje je sad?

Jesen u Srbiji donosi uvek isto pitanje da li će se „Parada ponosa“ održati ili će biti odložena za neka druga vremena. Pobornici Prajda kažu da je otkazivanje protivustavno, vlada odgovara da je bezbednost građana na prvom mestu. Ipak priča ne bi bila toliko interesantna da se nisu uključili i evropski zvaničnici i svetski političari. U javnosti se plasira priča kako Srbija ne sme propustiti još jednu priliku da pokaže svetu da poštuje ljudska prava. Ako se Prajd ne održi premijer će nam očitati bukvicu kako građani Srbije nisu još uvek „promenili svest“. Do kraja godine ćemo zaboraviti na sve tanje buđelare, a sve veće cene, te ćemo strepeti od moguće zamerke Srbiji za nepoštovanje ljudskih prava u godišnjem izveštaju Evropske Komisije. Svet će i dalje govoriti kako smo tradicionalno, a ne moderno društvo. Isti onaj svet u kome Romi nemaju svoja prava, isti onaj svet u čijim određenim delovima je javno propagiranje vere zakonski kažnjivo, gde javno ne sme da se nosi privezak krsta preko odeće, feredže i sl. Nastavi sa čitanjem „Biće Prajda ili ne, pitanje je sad?“

Da li je vreme da se kuka i motika opet dignu?

Za srednji vek se vezuje epitet “mračni”. Zemlju je tad prekrio duhovni mrak. Tamu i nestašicu građanima podarilo je korumpirano sveštenstvo. Umesto da budu svetlost i uteha narodu, bili su im porobljivači i tamničari. Korumpirana crkva pobratimljena sa pohlepnim vlastodršcima i bahatim plemstvom, pljačkaški je vladala nad ljudima. Kada je takav robovlaničko – eksploatorski sistem počeo da truli i propada iznutra, niklo je smelije i šire buđenje naroda. Pojavljuju se struje i pokreti koji ustaju protiv sprege duhovne i svetovne vlasti na račun radnog, običnog čoveka.

Zategnutost društvenih odnosa na relaciji feudalac – kmet, počela je da varniči kroz seljačke ustanke, posle krstaških ratova papstva i njemu odanih kruna Evrope. Nastavi sa čitanjem „Da li je vreme da se kuka i motika opet dignu?“

Dani Škotske u Srbiji

Ne znam da li je to slučajnost ili je nešto drugo u pitanju, ali ovih dana očekujem da se Šon Koneri pojavi u Drugom dnevniku RTS-a. Kad god uključim tv iz njega izroni ser Šon. Na programima naših televizija ovih dana su poprilično zastupljeni filmovi o Škotskoj ili filmovi u kojima je slavni Škot glavni lik koji se bori za mir u svetu i tako to. Da li je to baš slučajno? Za neki dan će se održati referendum o nezavisnosti Škotske. Televizija nas podseća kroz film Hrabro srce kako su se borili za suverenitet i terotorijalni inetegritet i poštovanje ljudskih prava i prava manjina. Sada posle nekoliko vekova od događaja u pomenutom filmu oni se ponovo bore za nezavisnost. Nastavi sa čitanjem „Dani Škotske u Srbiji“

Da li volimo sebe više nego što mrzimo druge

Građanima Srbije je nekako draže da na koricama istorijskog udžbenika za osnovnu i srednju školu vide Gagarina, nego Armstronga. Velika odbojnost vlada prema NATO alijansi, pošto se povezuje sa SAD-om. Nekako atmosfera u Srbiji je takva da se stvara utisak da se mrzi sve što je američko i da se s podozrenjem prilazi svakom njihovom proizvodu, svakoj njihovoj odluci i njihovom zvaničnom dokumentu. Američkom snu kao alternativu nudimo svoju tradiciju i istoriju. No da li je baš tako? Ako na svakom koraku možemo čuti po koju sočnu psovku na račun američkog naroda i njihovog proizvoda, kako to da punimo Mekdonaldsove restorane, a frižidere Koka Kolom? Nastavi sa čitanjem „Da li volimo sebe više nego što mrzimo druge“

U studentski grad pođi, kući dođi!

preuzeto sa politika.rs

Novo vreme i situacija kada država prolazi kroz višegodišnju ekonomsku krizu nalažu da održanje postojećeg stanja u našem sistemu više nije moguće, te da je neophodno sprovesti mere koje će dovesti do povećanja zaposlenosti iprivrednog oporavka. Jedan od načina jeste privlačenje stranih investitora koji bi otvarali nova radna mesta i jačali privredu zemlje. Nešto složenija i prevashodno sistemska mera koja se planira i sprovodi dugoročnije jeste usklađivanje potreba tržišta rada sa sistemom obrazovanja. Obrazovni sistem u Srbiji nema savremenu nomenklaturu, jer je postojeći star skoro 30 godina. Neka zanimanja više ne postoje, neka su pretrpela izmene.

Novi Sad kao studentski grad ima 41.477 studenata I stepen studija, 6.333 studenata II i III stepena studija. Grad Novi Sad raspolaže sa samo 2663 mesta u studentskim domovima, po konkursu za 2014/2015 godinu, Nastavi sa čitanjem „U studentski grad pođi, kući dođi!“